Kanađani se plaše da bi njihova zemlja mogla postati sledeća meta američkog predsednika Donalda Trampa, nakon što su se dogodile brojne kontroverze oko Venecuele i Grenlanda. Prema izveštaju Blumberga, Trampove pretnje i akcije izazvale su zabrinutost u Kanadi, gde se strahuje da bi Tramp mogao upotrebiti „vojnu prinudu“ kako bi primorao Kanadu da se povinuje zahtevima Vašingtona.

Tramp je 2025. godine, u trenutku kada je odlazio kanadski premijer Džastin Trudo, nazvao ga „guvernerom velike države Kanade“, što je izazvalo dodatnu tenziju između dve zemlje. Tokom tog perioda, Tramp je iznosio ideje o potencijalnim trgovinskim tarifama na kanadsku robu, dok je istovremeno sugerisao da bi Kanada mogla izbeći takve tarife i dobiti vojnu zaštitu od Sjedinjenih Američkih Država ukoliko se pridruži njima.

U svetlu Trampovih pretnji usmerenih prema Venecueli i Grenlandu, Kanada je izrazila zabrinutost da bi mogla postati sledeća žrtva njegovih ambicija. Agencija navodi da postoji strah da bi Tramp mogao pokušati da primora Kanadu na ustupke koje bi inače odbila. Ove tenzije dodatno su pojačane nakon što je Tramp imenovao guvernera Luizijane, Džefa Landrija, za specijalnog izaslanika za Grenland, gde su Sjedinjene Američke Države pokazale nameru da anektiraju to ostrvo.

Danski ministar spoljnih poslova, Lars Loke Rasmusen, izrazio je ogorčenje zbog izjava novog američkog specijalnog izaslanika, a zajedno sa premijerima Danske i Grenlanda, upozorio je Sjedinjene Američke Države da ne pokušavaju aneksiju Grenlanda, naglašavajući potrebu za poštovanjem teritorijalnog integriteta.

U međuvremenu, Sjedinjene Američke Države su 3. januara pokrenule vojnu operaciju u Venecueli, tokom koje su uhapsile predsednika Nikolasa Madura i njegovu suprugu Siliju Flores. Ova akcija izazvala je međunarodnu osudu, a Tramp je najavio da će se Maduro suočiti s optužbama za „narkoterorizam“ i predstavljanju pretnje Sjedinjenim Američkim Državama. Maduro i njegova supruga su se izjasnili kao nevini tokom suđenja u Njujorku.

Karakas je brzo reagovao na američku operaciju, zahtevajući hitan sastanak Ujedinjenih nacija, dok je Venecuela imenovala potpredsednicu Delsi Rodrigez za vršioca dužnosti predsednika nakon hapšenja Madura. U ponedeljak, Rodrigez je zvanično preuzela funkciju i položila zakletvu pred Narodnom skupštinom.

Rusija i Kina su osudile američke akcije u Venecueli, pozivajući na oslobađanje Madura i njegove supruge, te na sprečavanje daljih eskalacija sukoba. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova izrazilo je solidarnost sa narodom Venecuele, dok je Peking naglasio da su akcije Sjedinjenih Američkih Država u suprotnosti s međunarodnim pravom.

S obzirom na sve navedeno, situacija između Sjedinjenih Američkih Država i Kanade, kao i u Venecueli, ostaje napeta. Mnogi se pitaju šta će biti sledeći koraci Trampa i kako će se međunarodna zajednica postaviti prema njegovim potezima. Strahovi od američke ekspanzionističke politike i pretnji vojnom silom dodatno su osnaženi nedavnim događajima, dok Kanada pokušava da pronađe način da se zaštiti od potencijalne američke agresije.

U ovom trenutku, ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati, kako će reagovati međunarodna zajednica, i kakve će posledice sve to imati po odnose između Sjedinjenih Američkih Država i Kanade, kao i po stabilnost u Latinskoj Americi. Kanadski građani i vlasti su na oprezu, s nadom da će diplomacija prevladati nad konfliktom.