Džejms Bond, jedan od najpoznatijih filmskih likova, oduvek je bio predstavljen kao zavodnik i šarmantni agent tajne službe. Njegov promiskuitet je ključni deo karaktera, a prvi put je na velikom platnu oživeo Šon Koneri 1962. godine. Iako su tokom vremena neki aspekti tog lika ublaženi, posebno tokom ere Danijela Krejga, reputacija Džejmsa Bonda kao ženskaroša ostala je. Ipak, zanimljivo je da je jedan poznati glumac odbio priliku da postane prvi filmski Bond zbog tih karakteristika.

Na početku šezdesetih, producent Albert Brokoli bio je u potrazi za savršenim glumcem za ulogu tajnog agenta. Njegov prvi izbor bio je Keri Grant, ali on je smatrao da je prestar za tu ulogu i nije želeo da potpiše ugovor za više od jednog filma. Ričard Barton nije verovao u projekat dovoljno da bi se obavezao, Džejms Mejson je odbio da potpiše ugovor za više od dva filma, a Rod Tejlor je smatrao da uloga agenta 007 nije dovoljno dobra za njega. Na kraju, Brokoli je razmišljao o Patriku Makguanu.

Patrik Makguan se činilo kao idealan kandidat za ulogu Bonda. Bio je u ranim tridesetim, poznato ime, ali ne toliko slavan da bi zasenio novu franšizu, a uz to je bio i izvanredan glumac. Ipak, postojala su dva ključna problema koja su ga sprečila da prihvati ulogu. Kao duboko religiozan čovek, Makguan se protivio scenama seksa i nepotrebnom nasilju, što su bile ključne karakteristike lika Džejmsa Bonda.

U svojoj autobiografiji, Brokoli je napisao kako je Patrik „mogao da bude izvrstan Bond, ali je bio duboko religiozan i bilo mu je neprijatno zbog seksa i nasilja“. Makguan je kasnije objasnio da je smatrao da se prevelik naglasak stavlja na te aspekte i da to ima negativan uticaj na decu. Pitao je da li bi neko želeo da njegovo dete izraste u osobu poput Džejmsa Bonda, naglašavajući svoje vrednosti kao roditelj i pojedinac.

„Čvrsto stojim iza svojih uverenja. Kao pojedinac i roditelj, nije mi imalo smisla da učestvujem u nečemu što smatram problematičnim“, rekao je Makguan. Njegova odluka da odbije ulogu Bonda odražava duboku moralnu i etičku dilemu sa kojom se suočavao.

Džejms Bond kao lik nije samo simbol akcije i avanture, već i odraz društvenih normi i vrednosti koje su se menjale tokom godina. U različitim epohama, različiti glumci su donosili svoje interpretacije tog lika, ali promiskuitet i nasilje su često ostajali prisutni. Uloga Džejmsa Bonda postala je takođe predmet kritike, naročito u savremenom kontekstu kada se razmatraju rodne norme i prikazivanje nasilja u medijima.

Iako je Makguan bio izvanredan glumac, njegova odluka da odbije ulogu Bonda ukazuje na to koliko je važno za umetnike da ostanu verni svojim uverenjima i vrednostima, čak i kada se suočavaju sa velikim prilikama. Njegova priča dodaje sloj kompleksnosti liku Džejmsa Bonda i podseća nas da iza glamura i akcije često stoje teške moralne odluke.

U današnjem svetu, kada se često raspravlja o uticaju medija na mlade, pitanje prikazivanja nasilja i seksa ostaje relevantno. Kako se društvo menja, tako se menja i percepcija likova poput Džejmsa Bonda. Njegova priča, kao i priča Patrika Makguana, pokazuju koliko je važno razmišljati o uticaju koji umetnost ima na društvo i pojedince, a posebno na mlađe generacije.