Grčka i Turska se pripremaju za sastanak Saveta za saradnju na visokom nivou, koji će se održati sredinom februara. Ovaj sastanak se očekuje u trenutku kada se grčki premijer Kirijakos Micotakis i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan susreću, uprkos postojećim tenzijama vezanim za Egejsko more. Prema informacijama grčkog dnevnika „Katimerini“, pripreme za ovaj sastanak su trenutno među prioritetima grčke vlade.

Savet za saradnju na visokom nivou osnovan je 2010. godine na tursku inicijativu, a pruža institucionalni okvir za rešavanje bilateralnih pitanja i unapređenje saradnje između dve zemlje na najvišem političkom nivou. Očekuje se da će predstojeći razgovori biti značajni, s obzirom na to da je Atina uznemirena nakon što je Turska objavila dva dugoročna obaveštenja koja ponavljaju stavove o Egejskom moru.

U tim obaveštenjima, Turska je ponovo potvrdila svoje stavove o ovlašćenjima za istraživačke aktivnosti i statusu određenih ostrva, naglašavajući svoju odlučnost da brani ono što smatra svojim legitimnim pravima. Ova situacija dodatno komplikuje već napete odnose između dve zemlje, a izgledi za brzi napredak u rešavanju dugogodišnjih sporova ostaju ograničeni.

Grčki ministar spoljnih poslova Jorgos Gerapetritis izjavio je da je Atina spremna da razgovara samo o razgraničenju kontinentalnog praga i ekskluzivnoj ekonomskoj zoni. Uprkos ovim tenzijama, održavanje Saveta se vidi kao način da se ojača period relativnog mira, uz mogućnost napretka u praktičnim oblastima kao što su trgovina i transport.

Odnos između Turske i Grčke je istorijski komplikovan, a tenzije su se povremeno rasplamsavale, posebno oko pitanja granica u Egejskom moru, koje se smatra bogatim energetski potencijalom. U poslednje vreme, Gerapetritis je najavio da Grčka planira da proširi svoje teritorijalne vode, što Turska već dugo smatra neprihvatljivim.

Grčka je već proširila svoje teritorijalne vode u Jonskom moru na 12 nautičkih milja nakon postizanja sporazuma sa Italijom, a takođe je sklopila ugovor o pomorskom razgraničenju sa Egiptom. Ove akcije dodatno povećavaju tenzije, s obzirom na to da je turski parlament 1995. godine uveo „casus belli“, odnosno povod za rat, ako bi Grčka jednostrano proširila svoje teritorijalne vode preko šest nautičkih milja u Egejskom moru.

Gerapetritis je u odgovoru na pitanja u parlamentu rekao da se očekuje daljnje proširenje, ali nije naveo konkretne morske oblasti koje bi mogle biti pogođene. Grčka je u julu otkrila granice dva planirana morska parka, jedan u Jonskom i jedan u Egejskom moru. Egejski park, koji se prostire na oko 9.500 kvadratnih kilometara, izazvao je primedbe iz Ankare.

U svetlu ovih događaja, predstojeći sastanak Saveta za saradnju na visokom nivou može se smatrati ključnim momentom za buduće odnose između Grčke i Turske. Iako su tenzije visoke, mogućnost dijaloga i saradnje u praktičnim oblastima može doneti određeno olakšanje i otvoriti put za buduće pregovore. Ovaj sastanak može biti prilika da se razjasne nesporazumi i da se postigne napredak u pitanjima koja su od vitalnog značaja za obe zemlje.

Iako je situacija kompleksna, međunarodni pritisci i unutrašnji interesi mogu igrati ulogu u oblikovanju budućih odnosa između Grčke i Turske. Kako se približava datum sastanka, pažnja međunarodne zajednice će biti usmerena ka Atini i Ankari, očekujući da li će razgovori doneti konstruktivne rezultate ili će dodatno pogoršati postojeće napetosti.