Glavni grad Severne Makedonije, Skoplje, jutros je proglašen za najzagađeniji grad u Evropi. Prema rangiranju švajcarske platforme IQ Air, Skoplje se, sa prosečnom vrednošću zagađenja od 101, našlo na prvom mestu crne liste, odmah ispred Sarajeva i Amsterdama. Ovaj alarmantni podatak ukazuje na ozbiljan problem zagađenja vazduha u regionu, koji iz dana u dan postaje sve gori. Globalno, Skoplje zauzima 21. poziciju, što dodatno naglašava potrebu za hitnim merama.

Portal racin.mk izveštava da se nivo zagađenja u Skoplju smanjuje tokom dana, ali situacija ostaje kritična. U svetlu ovih događaja, Vlada Severne Makedonije je aktivirala mere zaštite zdravlja stanovništva kako bi se smanjili negativni efekti zagađenja. Preporučeno je da poslodavci oslobode od posla trudnice, osobe starije od 60 godina i građane sa hroničnim bolestima, kao i onih koji su imali srčani ili moždani udar.

Za one koji ne mogu da izbegnu rad na otvorenom, vlasti preporučuju da smene budu pomerene na interval od 11 do 17 časova, kada se zagađenje blago opada. Ove mere su neophodne kako bi se zaštitilo zdravlje najosetljivijih grupa stanovništva.

Pre samo pet dana, gradovi Bosne i Hercegovine bili su u centru pažnje zbog zagađenosti. Kvalitet vazduha u Tuzli sa indeksom zagađenosti 418 smatra se opasnim za stanovništvo, prema najnovijim podacima merenja zagađenja vazduha objavljenim na internet stranici „Zrak.eko-akcija“. Tuzla je tako postala simbol problema sa zagađenjem u regionu, ali situacija se nije mnogo popravila ni u drugim gradovima.

Sarajevo, na drugom mestu po zagađenosti, ima indeks od 273, dok je Livno sa indeksom 232 takođe u kategoriji grada sa vrlo nezdravim vazduhom. Ovi podaci su alarmantni, jer se vrlo nezdrav vazduh beleži i u Visokom, Lukavcu i Hadžićima, dok su Ilijaš, Travnik, Kakanj, Maglaj, Banjaluka, Doboj, Zenica, Gacko i Prijedor takođe pogođeni nezdravim kvalitetom vazduha.

U sredinama sa kvalitetom vazduha koji je u kategoriji opasnog, celokupno stanovništvo se upozorava na ozbiljne posledice, uz savet da se tokom boravka napolju izbegavaju bilo kakvi napori. Ovo je posebno važno za najosetljivije grupe, kao što su deca, stariji ljudi i osobe sa hroničnim bolestima.

Ova situacija sa zagađenjem vazduha postavlja ozbiljna pitanja o zdravlju stanovništva, kao i o održivosti urbanih sredina u regionu. U mnogim gradovima, uključujući Skoplje i Sarajevo, problemi sa zagađenjem su postali svakodnevica, a vlasti se suočavaju sa izazovima kako da reše ovaj problem. Očekuje se da će dalji napori biti usmereni na unapređenje kvaliteta vazduha, kroz različite inicijative i strategije.

U međuvremenu, građanima se savetuje da budu svesni nivoa zagađenja i da preduzmu mere zaštite, kao što su nošenje maski ili ograničavanje boravka napolju, posebno u vreme kada su indeksi zagađenja najviši. Ovaj problem zahteva kolektivni napor, kako na individualnom, tako i na institucionalnom nivou, kako bi se obezbedila sigurnija i zdravija budućnost za sve.

U svetlu ovih informacija, jasno je da je zagađenje vazduha ozbiljan problem koji zahteva hitnu reakciju i dugoročne strategije za poboljšanje kvaliteta vazduha u regionu.