Smrt svakog deteta predstavlja poraz društva, a ubistvo Luku Opačića, koje je 2007. godine počinio Danijel Jakupek, i dalje izaziva jezu i bes. Luka, petogodišnji dečak, brutalno je ubijen, a njegovo telo je pronađeno bez glave i delova udova. Dve decenije nakon ovog zločina, sećanja na taj događaj su i dalje bolna i traumatična za zajednicu.

Danijel Jakupek je odrastao u Novim Banovcima, nedaleko od Beograda, i njegov život se na prvi pogled nije razlikovao od života mnogih mladih ljudi. Osnovnu i srednju školu završio je bez problema, a njegovo prijateljstvo s Vasilijem Trbovićem, koje je trajalo od detinjstva, postalo je sve više udaljeno zbog Jakupekovih problema sa drogama. Iako su se prijatelji ponovo povezali 2007. godine, Danijel je pokazivao znake povlačenja i nasilnog ponašanja prema svojoj majci, Marici, koju je nekoliko puta pretukao.

Poslednji put su Luka i Vasilije viđeni 27. avgusta 2007. godine. Tri dana kasnije, policija je pronašla Lukino telo na obali Dunava, dok je Vasilije pronađen ubrzo nakon toga. Jakupek je bio među onima koji su učestvovali u potrazi za njima, međutim, ubrzo je uhvaćen i priznao je zločin.

Istraga je otkrila užasne detalje kako je Jakupek ubio dečaka i njegovog ujaka. Ubistvo se dogodilo u njegovoj kući, gde je telo dečaka raskomadao u kadi, a delove spakovao u plastične kese i bacio u reku. Iako su tokom istrage pronađeni tragovi, motiv za ovako brutalno ubistvo ostao je misterija. Jakupek je često odgovarao na pitanja o motivu s „ne znam“.

Tri su glavne teorije o Jakupekovim motivima. Prva ukazuje na uticaj narkotika, koji su mogli promeniti njegovo ponašanje. Druga teorija sugeriše da je zločin mogao biti osvetnički, zbog neuzvraćene ljubavi prema Trbovićevoj sestri, Lukinoj majci. Treća teorija povezuje Jakupeka s nekom vrstom sekte, što je potkrepio inspektor koji je radio na slučaju, navodeći da je u Jakupekovoj kući pronađena „satanistička“ literatura.

Jakupek je na suđenju osuđen na 40 godina zatvora, ali je umesto toga poslat na lečenje u psihijatrijsku bolnicu gde je kasnije preminuo. Ova presuda izazvala je ogorčenje javnosti, koja je smatrala da bi trebalo da bude podvrgnut strožoj kazni. Vesna Trbojević, majka i baka stradalih, često se priseća užasa koji je pogodio njenu porodicu, govoreći o bolu gubitka i o tome kako je teško sahranjivati delove tela svojih najmilijih.

Dani Jakupekovih bolničkih dana ostali su nejasni, ali se zna da je delio sobu s Nikolom Radosavljevićem, poznatim po počinjenju sličnih zločina. Ova tragična priča ostavlja dubok trag u sećanju svih koji su je pratili, a pitanja o motivima i društvenim okolnostima ostaju otvorena.