Prošle godine u ovo vreme, Šibensko-kninska županija nije zabeležila nijedan slučaj gripa, dok je ove godine situacija drastično drugačija. Prema podacima Zavoda za javno zdravlje Šibensko-kninske županije, do sada je registrovano čak 468 obolelih od gripa, a taj broj se odnosi samo na one koji su sa simptomima potražili pomoć u bolnici. Stvarni broj obolelih verovatno je mnogo veći, s obzirom na to da mnogi ne traže medicinsku pomoć.

Dr. Ankica Parat Baljkas, specijalista epidemiologije i rukovodilac Odeljenja za epidemiologiju, ističe da je grip počeo ranije nego što je uobičajeno, već u poslednjoj nedelji novembra. U toj nedelji prijavljeno je 74 obolela, a zatim su se brojevi rapidno povećavali – u prvoj nedelji decembra registrovano je 137 slučajeva, dok je u drugoj nedelji zabeleženo tačno 200 obolelih. „Prošle godine u novembru nije bilo obolelih, a slično je bilo i tokom velikog dela decembra,“ dodaje dr. Parat Baljkas.

U celoj Hrvatskoj, zaključno sa prvom nedeljom decembra, zabeleženo je 7.091 obolelih, od kojih je 3.383 hospitalizovano u prvoj nedelji decembra. Šibensko-kninska županija se trenutno nalazi na četvrtom mestu po broju zaraženih, dok su ispred nje Splitsko-dalmatinska, Istarska i Dubrovačko-neretvanska županija.

Jedan od glavnih uzroka rane pojave gripa može biti mutacija virusa. Prema rečima dr. Parat Baljkas, u Šibeniku i okolini dominira podtip virusa A (H3N2), koji je ove godine značajno mutirao i nije u potpunosti obuhvaćen vakcinom.

Osim povećanog broja obolelih, grip obično donosi i takozvani višak smrtnosti, što podrazumeva povećan broj umrlih u odnosu na period van sezone gripa. Ovo je posebno izraženo kod rizičnih grupa, kao što su starije osobe i hronični bolesnici, koji su skloniji komplikacijama i smrtnim ishodima usled gripa. Nažalost, teško je precizno odrediti koliko ljudi umre direktno od gripa ili, što je češće, indirektno zbog pogoršanja osnovne bolesti ili komplikacija kao što su upala pluća ili sepsa. Do sada su u Hrvatskoj prijavljena dva smrtna ishoda povezana sa gripom i njenim komplikacijama.

Grip se širi i širom Evrope, a najgore stanje beleži se u Velikoj Britaniji, gde je epidemija takozvanog „supergripa“ odnela više života i dovela do velikog broja hospitalizacija. Lekari u Britaniji ističu da se sa ovako teškom sezonom gripa nisu susreli još od pandemije kovida.

U svetlu ovih informacija, važno je da se građani pridržavaju preporuka zdravstvenih vlasti, uključujući vakcinaciju protiv gripa, kako bi se smanjio rizik od infekcije i njenih komplikacija. Pored vakcine, bitno je i održavanje lične higijene, kao što su redovno pranje ruku i izbegavanje bliskog kontakta sa obolelima.

Vreme kada grip najčešće „napada“ je zima, a kako se zima nastavlja, očekuje se da će broj zaraženih rasti. Zdravstveni stručnjaci preporučuju svima da budu oprezni i da se zaštite od ovog virusa, koji može imati ozbiljne posledice, posebno za rizične grupe.

Ukoliko se primete simptomi gripa, kao što su visoka temperatura, kašalj, bolovi u mišićima i umor, preporučuje se hitno konsultovanje sa lekarom. Na kraju, prevencija ostaje najbolji način borbe protiv gripa, a vakcinacija je jedan od najučinkovitijih načina da se zaštitimo od ove bolesti.