Evropska unija izražava zabrinutost da bi Rusija mogla da pokrene napad na neku od članica NATO-a brže nego što se očekivalo, možda u roku od dve do četiri godine. Ovu informaciju je izneo evropski komesar za odbranu i svemir, Andrijus Kubilijus, iz Litvanije, koji je upozorio na moguće pretnje koje dolaze iz Moskve.

Kao najverovatnija meta pominje se jedna od baltičkih država. Kubilijus je istakao da obaveštajne službe, uključujući one iz Nemačke, Danske, Finske, Holandije i iz regiona, ukazuju na to da bi Vladimir Putin mogao biti spreman da testira Član 5 NATO-a u naredne dve do četiri godine, pre 2030. godine. Ovaj član je ključni deo Severnoatlantskog sporazuma koji definiše kolektivnu odbranu Alijanse. Prema njemu, oružani napad na jednu članicu se smatra napadom na sve, što znači da bi u slučaju agresije, ceo NATO morao da stane u odbranu napadnute zemlje, što bi moglo dovesti do rata na evropskom tlu.

Verovalo se da bi Putin mogao da pokrene napad pre 2030. godine, ali Kubilijusovo upozorenje sugeriše da bi taj scenario mogao da se dogodi mnogo ranije, čak već 2027. godine. Ove procene dodatno komplikuju situaciju, s obzirom na to da se rastuće tenzije između Rusije i NATO-a nastavljaju.

U isto vreme, nemački ministar odbrane, Boris Pistorijus, u intervjuu za Frankfurter Algemajne Cajtung, rekao je da je nemački način života ugrožen i da nema vremena za gubljenje. On je naglasio da Putin ne skriva svoje imperijalne ambicije i da sloboda i ustavni poredak u Evropi nemaju značaj za njega. Pistorijus je istakao potrebu za brzim i jasnim odgovorom na ovu pretnju jačanjem odbrambenih kapaciteta.

Na pitanje kada bi Rusija mogla biti sposobna za napad, Pistorijus odgovara s oprezom. Vojni stručnjaci i obaveštajne službe su procenjivali da bi Rusija mogla obnoviti svoje oružane snage do 2029. godine, ali sada neki tvrde da bi to moglo biti već 2028. godine. Neki vojni istoričari čak smatraju da je ovo bilo naše poslednje mirno leto.

Ipak, Pistorijus je pokušao da umiri javnost, naglašavajući da NATO ima značajan potencijal za odvraćanje, kako u konvencionalnom smislu, tako i u nuklearnom. „Ne bi trebalo da ostavljamo utisak da NATO ne može da se brani. Može,“ poručio je nemački ministar odbrane, ukazujući na sposobnosti Alijanse da odgovori na potencijalne pretnje.

U svetlu ovih izjava, očigledno je da se situacija u Evropi komplikuje, a strahovi od ruskih agresivnih namera postaju sve prisutniji. Stručnjaci i zvaničnici pozivaju na jačanje odbrambenih kapaciteta i saradnju unutar NATO-a kako bi se osigurala sigurnost svih članica. U ovom trenutku, s obzirom na sve veće napetosti, od suštinske je važnosti da se nastavi dijalog i da se preduzmu konkretne mere kako bi se sprečili potencijalni sukobi u budućnosti.

Kako se situacija razvija, očigledno je da međunarodna zajednica mora ostati budna i spremna na sve moguće scenarije. Pripreme za potencijalne pretnje su od ključnog značaja, a saradnja između članica NATO-a i EU postaje sve vitalnija kako bi se osigurala stabilnost i sigurnost u regionu.