U slučaju lakših saobraćajnih nezgoda, kada nije došlo do povređivanja, vozači mogu da reše situaciju bez pozivanja policije. U ovakvim situacijama, Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi postaje ključni dokument koji bi svaki vozač trebao da ima u svom vozilu. Prema Zakonu o bezbednosti saobraćaja, ovaj izveštaj je obavezan za sve vozače od 2009. godine.
Kada se dogodi manji sudar, kao što je oštećen far ili branik, učesnici u nezgodi treba da se dogovore o okolnostima i popune Evropski izveštaj bez potrebe za policijskim uviđajem. Pre nego što se pristupi popunjavanju izveštaja, važno je obezbediti mesto nezgode, a vozači treba da nose svetloodbojne prsluke i postave trouglove upozorenja.
Osnovno pitanje koje vozači postavljaju jeste šta se smatra manjom materijalnom štetom. Prema pravilima, manja šteta je ona čiji iznos ne prelazi 500 evra, odnosno 1.000 evra kada Srbija postane članica Evropske unije. Takva šteta obuhvata oštećenja kao što su farovi, branici ili limarija, koja nastaju u lakšim sudarima pri manjim brzinama.
Kada se popunjava Evropski izveštaj, potrebno je uneti datum, vreme i tačnu lokaciju nezgode, kao i podatke o vozačima i njihovim vozačkim dozvolama. Izveštaj se smatra potpunim kada ga oba vozača potpišu. Iako postoji mogućnost da neki od vozača priznaju krivicu u izveštaju, to nije obavezno, jer osiguravajuća društva procenjuju odgovornost.
U slučaju nesreće, nije neophodno pozvati policiju za alkotestiranje vozača, jer osiguravajuća društva nemaju pravo da uslovljavaju isplatu štete na osnovu potvrde policije. Takođe, vozači nisu obavezni da dostavljaju fotografije mesta nesreće, iako je preporučljivo da fotografišu oštećenja na vozilima pre nego što ih pomere, kako bi se eventualno dokazala odgovornost.
Vazno je napomenuti da se Evropski izveštaj ne popunjava ako je do nezgode došlo zbog vozačevog naleta na neobeleženu rupu ili sletanja sa puta, jer u tim slučajevima nema drugog učesnika.
Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja savetuje da vozači izbegavaju dogovor o nadoknadi štete na licu mesta, jer se može desiti da se šteta ispostavi višom nego što je prvobitno procenjeno. Uvek je najbolje da se oslonite na osiguranje koje će isplatiti štetu, umesto da se dogovarate o gotovini na licu mesta.
Na kraju, vozači treba da budu oprezni i informisani o pravilima i procedurama vezanim za saobraćajne nezgode kako bi mogli adekvatno da reše situacije bez dodatnog stresa i komplikacija.
