Muškarac iz Mičigena preminuo je od besnila nakon što je primio bubreg od donora koji je umro od iste bolesti. Ovaj slučaj je izuzetno redak, a zdravstvene vlasti ga opisuju kao ozbiljan incident. Prema izveštaju Centara za kontrolu i prevenciju bolesti, transplantacija bubrega izvršena je u bolnici u Ohaju u decembru 2024. godine. Oko pet nedelja nakon operacije, pacijent je počeo da pokazuje ozbiljne simptome kao što su drhtavica, slabost u nogama, zbunjenost i problemi sa kontrolom mokrenja. Ubrzo je prebačen u bolnicu i priključen na respirator. Nakon njegove smrti, obdukcija je pokazala prisustvo virusa besnila, iako je porodica tvrdila da pacijent nije imao kontakt sa životinjama.

Istražitelji su otkrili da je donor iz Ajdaha, čiji su organi transplantirani, bio ogreban od tvor dok je štitio mače. Porodica donora je objasnila da se incident dogodio nekoliko meseci pre njegove smrti, kada je tvor napao donora u šupi. Donor se odbranio, ali je zadobio ogrebotinu koja je krvarila. Pet nedelja nakon tog incidenta, donor je počeo da oseća zbunjenost, imao je problema sa hodanjem i gutanjem, a javljale su mu se i halucinacije. Kada je pronađen bez svesti u svom domu, hitno je prebačen u bolnicu, ali nikada nije povratio svest i proglašen je moždano mrtvim.

Nakon smrti primaoca bubrega, sprovedena su dodatna testiranja. Analiza tkiva bubrega otkrila je da je virus prisutan i da pripada soju karakterističnom za srebrdlakog slepog miša. Istražitelji smatraju da je došlo do lanca prenosa: slepi miš je zarazio tvora, tvor je preneo virus na donora, a donor je na kraju preneo infekciju na primaoca.

Centri za kontrolu i prevenciju bolesti su saopštili da je ovo tek četvrti zabeleženi slučaj prenosa besnila transplantacijom organa u Sjedinjenim Američkim Državama od 1978. godine. Naglašeno je da je rizik od infekcija na ovaj način izuzetno nizak, ali da je važno da medicinske ustanove budu oprezne i temeljne u proceni donora. Nakon što je utvrđeno da su tri osobe primile rožnjače od istog donora, one su odmah podvrgnute preventivnoj terapiji kako bi se sprečio razvoj bolesti. Do sada, nijedna od tih osoba nije pokazala simptome.

Stručnjaci ističu da se informacije o potencijalnoj izloženosti životinjama često dobijaju od članova porodice i da je ponekad teško utvrditi sve okolnosti, posebno kada je izloženost izgledala bezazleno. U ovom slučaju, simptomi kod donora su prvobitno pripisani drugim zdravstvenim problemima sa kojima se ranije suočavao. Dr. Lara Dansiger Isakov iz Sinsinatija ocenila je ovaj događaj kao izuzetno redak, dodajući da je, uprkos tragediji, rizik od ovakvog prenosa bolesti i dalje veoma mali.

Ovaj incident naglašava važnost pravilne procene donora i svesnosti o rizicima koji mogu nastati prilikom transplantacije organa. Medicinske ustanove bi trebale da budu posebno oprezne, a potencijalni donori bi trebali da budu podvrgnuti detaljnijim ispitivanjima kako bi se izbegli slični slučajevi u budućnosti. U svetlu ovog tragičnog događaja, važno je podići svest o besnilu i njegovim potencijalnim izvorima, kao i o važnosti zaštite od zoonotskih bolesti.

Izvor: Kurir/Gardijan/Republika/N.A.