Zemljotres je pogodio Bosnu i Hercegovinu u nedelju popodne, a prema podacima Evropsko-mediteranskog seizmološkog centra (EMSC), epicentar je bio u Bugojnu. Potres se dogodio u 14.33 časova, a građani su putem aplikacije i mreže LastQuake prijavili kratkotrajno podrhtavanje tla koje se osetilo u više mesta u centralnoj Bosni i Hercegovini.

EMSC navodi da je potres zabeležen automatskom detekcijom na osnovu prijava stanovništva, a da su očevici reagovali gotovo odmah nakon što se zemlja zatresla. U trenutku objavljivanja nema zvaničnih seizmičkih podataka o jačini i dubini zemljotresa, ali prema prvim procenama, magnituda je bila oko 3,5 stepeni Rihterove skale, sa epicentrom u blizini Bugojna. Za sada nema informacija o eventualnoj šteti ili povređenima.

Svedoci su izvestili o podrhtavanju u Bosni i Hercegovini tri minuta nakon potresa, a EMSC je potvrdio da trenutno nemaju seizmičke podatke koji bi potvrdili ovu crowdsourced detekciju. Zemljotresi su prirodna pojava koja nastaje usled pomeranja tektonskih ploča u Zemljinoj kori, pri čemu se oslobađa ogromna količina energije. Ta energija se širi u obliku seizmičkih talasa koji izazivaju podrhtavanje tla. Jačina zemljotresa meri se Rihterovom skalom, dok se njihov intenzitet, odnosno efekti na površini i objektima, određuju Merkalijevom skalom.

Manji zemljotresi se najčešće osećaju kao kratko podrhtavanje, dok jači mogu izazvati ozbiljna oštećenja, urušavanje zgrada i promene u reljefu. Iako se zemljotresi ne mogu predvideti, savremene seizmološke mreže omogućavaju brzo registrovanje potresa i procenu njegovog epicentra i jačine. Srbija se nalazi na seizmički aktivnom području, gde su potresi srednjeg intenziteta relativno česti, posebno u regionima centralne i zapadne zemlje.

Stručnjaci upozoravaju da je važno pridržavati se osnovnih mera bezbednosti — udaljiti se od prozora, nestabilnih predmeta i električnih instalacija tokom podrhtavanja, a nakon potresa proveriti eventualna oštećenja i postupati u skladu sa preporukama nadležnih službi. Ova situacija ponovo stavlja u fokus potrebu za edukacijom stanovništva o postupcima u slučaju zemljotresa, kao i važnost pravovremenog informisanja o seizmičkim aktivnostima.

Upravni organi i stručnjaci rade na povećanju svesti o rizicima od zemljotresa, a razne nevladine organizacije takođe učestvuju u ovim aktivnostima. U mnogim školama i institucijama sprovode se obuke i vežbe evakuacije kako bi se pripremili na mogućnost zemljotresa. Ove aktivnosti su ključne za smanjenje rizika od povreda i gubitaka tokom prirodnih katastrofa.

Poslednji zemljotres je dodatno podstakao razgovore o potrebi za unapređenjem infrastrukture i građevinskih standarda kako bi se bolje zaštitili građani i objekti. U mnogim zemljama, uključujući Bosnu i Hercegovinu, se prepoznaje potreba za jačanjem građevinskih normi i usklađivanjem sa savremenim standardima otpornosti na zemljotrese.

U međuvremenu, građani su pozvani da ostanu smireni i da prate zvanične izvore informacija kako bi dobili najnovije vesti o situaciji. Uvek je važno biti spreman i znati kako reagovati u slučaju zemljotresa, jer može doći do iznenadnih i jakih potresa koji mogu imati ozbiljne posledice. Zemljotresi su podsećanje na snagu prirode i važnost kolektivne pripreme za suočavanje sa prirodnim katastrofama.