U poslednjih nekoliko meseci, domaći internet suočava se sa sve većim brojem sofisticiranih onlajn prevara koje su usmerene na korisnike digitalnog bankarstva. Stručnjaci upozoravaju da prevaranti koriste različite taktike kako bi došli do ličnih podataka i preuzeli kontrolu nad mobilnim telefonima, a zatim neovlašćeno pristupili bankarskim aplikacijama i ispraznili račune korisnika.

Digitalne banke i bezbednosni stručnjaci ističu da su prevare postale raznovrsnije, a korisnici često ne prepoznaju pretnju na vreme. Najčešći scenariji započinju kontaktom putem društvenih mreža, oglasnih stranica ili aplikacija za razmenu poruka. Prevaranti se predstavljaju kao poslodavci i nude brzu i sigurnu zaradu uz minimalan angažman. Među najčešćim lažnim ponudama nalaze se iznajmljivanje tekućih računa ili digitalnih novčanika, lažni poslovi sa dnevnom zaradom, kao i navodne investicione šeme.

Nakon što privuku korisnike, prevaranti traže lične podatke kao što su četiri poslednje cifre JMBG-a, broj telefona registrovan u banci, broj računa, kao i OTP SMS kod pod izgovorom „provere identiteta“ ili „potvrde posla“. Dobijanjem ovih informacija, prevaranti mogu aktivirati bankarsku aplikaciju na drugom uređaju, bez znanja korisnika. Kada korisnik pošalje OTP kod, prevaranti preuzimaju punu kontrolu nad njegovim računom.

Osim ovih metoda, stručnjaci upozoravaju na nove oblike prevara, uključujući lažne „advokatske kancelarije“ koje nude povraćaj novca izgubljenog u prethodnim prevarama i lažno predstavljanje u ime banaka, pri čemu se od korisnika traži instalacija aplikacija za daljinski pristup telefonu, kao što su AnyDesk ili TeamViewer. Instaliranjem ovih aplikacija, nepoznate osobe dobijaju uvid u poruke, mejlove, galeriju i bankarske aplikacije.

Zajedničke karakteristike svih prevara uključuju obećanja o brzoj i sigurnoj zaradi, nepoznato poreklo oglasa ili profila, kao i pritisak da korisnici brzo reaguju bez vremena za proveru. Na šta korisnici treba da obrate pažnju? To su ponude za „lak posao“, zahtevi za slanje OTP kodova, i komunikacija isključivo preko društvenih mreža.

Da bi se zaštitili, stručnjaci savetuju da nikada ne dele OTP kodove, JMBG, broj računa i druge osetljive podatke. Takođe, ne treba instalirati aplikacije za daljinski pristup na zahtev nepoznatih osoba i koristiti isključivo zvanične kanale za komunikaciju sa bankama. U slučaju sumnje da je neko pristupio vašem telefonu ili bankovnom računu, odmah treba kontaktirati banku.

U svetlu ovih prevara, informisanost i oprez su najbolja zaštita. Svaki zahtev za pristup telefonu, računu ili kodovima gotovo sigurno znači prevaru. Stručnjaci podsećaju da je ključno ostati budan i prepoznati znake upozorenja kako bi se izbegli ozbiljni problemi sa finansijama.