Generalni sekretar NATO Mark Rute izjavio je danas da će sistem bezbednosnih garancija za Ukrajinu biti organizovan na dva nivoa. U okviru prvog nivoa, predviđa se postizanje mirovnog sporazuma ili prekida vatre, dok drugi nivo uključuje podršku koju će pružiti Sjedinjene Američke Države i Evropa. Ova izjava je data na zajedničkoj konferenciji za medije sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim u Kijevu, prema izveštaju agencije Ukrinform.

Rute je naglasio značaj saradnje između Ukrajine, SAD-a i Evrope, ističući da je prvi nivo bezbednosnih garancija usmerен na jačanje Ukrajinske vojske kako bi se mogla nositi sa svim izazovima. Drugi nivo, koji uključuje podršku SAD-a i Evrope, već se razrađuje. „Radimo zajedno kako bismo osigurali garancije takvog nivoa da Vladimir Putin nikada ne pomisli da ponovo napadne Ukrajinu“, rekao je Rute.

Tokom konferencije, Rute je podsetio da raniji sporazumi poput Budimpeštanskog memoranduma i Minskih sporazuma nisu pružili stvarne garancije, te da novi sporazumi moraju biti drugačiji i efikasniji. Vojni zapovednici iz SAD-a i više evropskih zemalja razvijaju opcije za buduću bezbednosnu zaštitu Ukrajine i pripremaju ih za nacionalne savetnike, saopštila je američka vojska.

Razgovori su se održali u Vašingtonu, a učestvovali su komandanti iz SAD-a, Finske, Francuske, Nemačke, Italije, Velike Britanije i Ukrajine. Tema diskusije bila je kako obezbediti sprovođenje mogućeg mirovnog sporazuma između Kijeva i Moskve, nakon što je bivši predsednik Donald Tramp obećao da će Vašington pružiti podršku Ukrajini.

Jedna od opcija koja se razmatra je slanje evropskih trupa u Ukrajinu pod američkom komandom. Pominje se takođe i mogućnost obezbeđivanja vazdušne podrške, uključujući protivvazdušne sisteme i potencijalnu zonu zabrane letenja. Francuski predsednik Emanuel Makron i britanski premijer Kir Starmer otvoreno su podržali raspoređivanje vojnika u okviru „Koalicije voljnih“, dok je nemački kancelar Fridrih Merc signalizirao da bi i Berlin mogao da učestvuje u ovoj inicijativi.

Međutim, Rusija je jasno stavila do znanja da neće prihvatiti nikakve sporazume ukoliko ih budu obezbeđivale snage NATO članica, naglašavajući da bi to značilo direktnu konfrontaciju. Ova izjava dodatno komplikuje situaciju, s obzirom na to da su zvaničnici upozorili da će potrajati da se pronađe rešenje koje će biti vojno izvodljivo i u isto vreme prihvatljivo Moskvi.

Iako su razgovori o bezbednosnim garancijama u toku, situacija ostaje napeta, a budućnost Ukrajine zavisi od sposobnosti međunarodnih saveznika da postignu konsenzus o najboljem pristupu. U međuvremenu, Ukrajina nastavlja da se bori protiv ruskih snaga, dok međunarodna zajednica razmatra različite strategije za podršku Kijevu.

U ovom kontekstu, važno je da saveznici ostanu jedinstveni i odlučni u nameri da pomognu Ukrajini, dok se istovremeno traže sredstva za postizanje trajnog mira. Kako razgovori napreduju, očigledno je da će buduće odluke imati dalekosežne posledice ne samo za Ukrajinu, već i za stabilnost čitave regije.

Rute je na kraju naglasio da je cilj svih aktera da obezbede stabilan i bezbedan ambijent u kojem će Ukrajina moći da se razvija bez pretnje od ponovnog sukoba. „Naša zajednička misija je da obezbedimo da Ukrajina nikada više ne bude meta agresije“, zaključio je Rute. Ova izjava jasno pokazuje posvećenost NATO-a i njegovih članica da pruže podršku Ukrajini u ovako teškim vremenima.