Pas koji danima nepomično sedi pod prozorom dvojice braće, dečaka koji se nikada neće vratiti, postao je simbol tuge i gubitka nakon novogodišnjeg masakra na Cetinju 1. januara 2025. godine. Ovaj tragični događaj zabeležen je kao jedna od najcrnjih tačaka u istoriji nekadašnje prestonice Crne Gore, a odjeci bola i patnje odjekuju širom sveta. U ovom krvavom incidentu život je izgubilo 13 ljudi, a troje je teško ranjeno, dok se Cetinje suočava sa bolom koji ne prestaje.

Vukan (8) i Jovan (13) Vuletić su najmlađe žrtve ovog zločina, koji je počinio 46-godišnji Aco Martinović. Cetinje je, nažalost, po drugi put u dve i po godine doživelo stravičan napad, nakon što je u avgustu 2022. godine sličan zločin izvršio Vuk Borilović. Mnogi stanovnici Cetinja smatraju da su deca i žene mogli biti sačuvani da je policija reagovala brže.

Stanovnici Cetinja, duboko pogođeni tragedijom, govore o svom bolu i strahu. Radoje N., jedan od meštana, ističe da je ovakvo nešto nezamislivo za mali grad kao što je Cetinje. „Desetine porodica su uništene, deca su ubijena. Policija je zakazala, bolnice su pune, a naoružani ljudi slobodno hodaju ulicama“, kaže on, naglašavajući osećaj beznađa i nemoći.

Sahrane žrtava održane su u atmosferi duboke tuge, dok se grad suočava s težinom gubitka. Porodice su u šoku, a prijatelji i komšije pokušavaju da pronađu reči utehe u ovim teškim trenucima. Ulice Cetinja su tihe, a sećanja na napad i dalje su sveža. Ljudi se osećaju nesigurno, a strah od budućnosti postaje sve prisutniji.

Reakcije na ovaj masakr dopiru i do međunarodne javnosti, koja izražava saučešće i solidarnost sa žrtvama i njihovim porodicama. Mnogi se pitaju kako je moguće da se ovakvi zločini ponavljaju i šta se može učiniti da se spreče slični incidenti u budućnosti. Policijske snage i vlasti suočavaju se s kritikama zbog nedostatka adekvatne zaštite građana i neefikasnosti u prevenciji nasilja.

Dok se Cetinje polako oporavlja od ove tragedije, ljudi se nadaju da će se nešto promeniti u društvu kako bi se zaštitili najranjiviji, naročito deca. Ova tragedija će ostati urezana u sećanju svih koji su je doživeli, a pas koji nepomično sedi pod prozorom braće postaje simbol neizmerne boli i gubitka u srcima Cetinjana. U svetu koji često izgleda okrutno, svaka žrtva nosi svoju priču, a svaka priča je podsećanje na to koliko je važno čuvati jedni druge i raditi na izgradnji sigurnijeg društva.