Jovan Tamburić, poznati stručnjak za ekonomska pitanja, izneo je svoje mišljenje o nedavnoj novčanoj pomoći penzionerima, naglašavajući da bi pravi sistem podrške trebalo da se fokusira na one koji su najugroženiji. Prema njegovom mišljenju, ova vrsta pomoći je više politička nego ekonomska, jer se svima daje, bez obzira na visinu penzije koju primaju.

„Da postoji briga o ljudima, onda bi ovu novčanu pomoć dobili samo penzioneri sa najnižim penzijama ili eventualno do prosečne penzije, a dobili su je svi penzioneri. Visina je različita, a cilj je isti – da nikog ne naljuti“, izjavio je Tamburić. On smatra da je ovakav pristup problematičan jer ne uzima u obzir stvarne potrebe penzionera, već se koristi kao alat za sticanje političkih poena.

U Srbiji, broj penzionera je u stalnom porastu, a sa njim i pritisak na budžet. Prema poslednjim podacima, oko 1.7 miliona penzionera živi u zemlji, a većina njih se suočava sa izazovima prilikom zadovoljavanja osnovnih životnih potreba. Prosečna penzija u Srbiji iznosi oko 30.000 dinara, ali mnogi penzioneri primaju znatno manje, što ih čini posebno ranjivim.

Tamburić ukazuje na to da bi bilo korisnije usmeriti pomoć onima koji zaista imaju potrebu. „Umesto da se svima daju iste sume novca, trebalo bi razmisliti o sistemu koji bi omogućio da se pomoć usmeri na one koji su najugroženiji“, dodaje on. Ovakav pristup bi mogao pomoći u smanjenju siromaštva među starijim građanima i poboljšanju njihovog kvaliteta života.

Iako je pomoć penzionerima dobrodošla, stručnjaci se slažu da ovakva rešenja nisu dugoročna. „Pomoć je kratkoročna mera koja ne rešava osnovne probleme penzionog sistema“, smatra Tamburić. On upozorava na to da je neophodno reformisati sistem penzija kako bi se obezbedilo da svi penzioneri imaju dostojanstvene prihode.

Reforme bi mogle uključivati povećanje osnovne penzije, kao i uspostavljanje mehanizama koji bi omogućili redovno usklađivanje penzija sa troškovima života. Takođe, Tamburić naglašava značaj povećanja prihoda od doprinosa za penzije kroz zapošljavanje i podršku privredi.

Pored toga, treba obratiti pažnju na demografske promene koje utiču na penzioni sistem. Starenje populacije je jedan od glavnih izazova sa kojima se Srbija suočava. Sa sve manjim brojem radno sposobnih ljudi koji doprinose penzionom fondu, pritisak na sistem će se povećavati. „Neophodno je da svi shvate ozbiljnost situacije i da se zajedno rade na rešenjima“, poručuje Tamburić.

U svetlu ovih izazova, važno je i osnaživanje socijalne zaštite. „Sistem socijalne zaštite mora biti efikasan i pristupačan, kako bi se obezbedila podrška najranjivijim grupama“, ističe on. U tom smislu, potrebno je raditi na edukaciji i informisanju građana o pravima koja imaju, kao i o dostupnim resursima.

Na kraju, tamburić naglašava da je važno da se svi akteri – vlada, penzioni fondovi, nevladine organizacije i građani – uključe u proces reformi. Samo zajedničkim radom može se postići održiv i pravedan sistem koji će obezbediti dostojanstven život svim penzionerima, a posebno onima koji su najugroženiji.

Ukoliko se ne preduzmu potrebne mere, Srbija bi se mogla suočiti sa ozbiljnim problemima u budućnosti, kada je reč o održavanju penzionog sistema. Pomoć penzionerima mora biti deo šire strategije koja se bavi izazovima starenja populacije i obezbeđivanja ekonomske sigurnosti za sve građane.