Danas, 28. juna, obeležavamo veliki praznik – Vidovdan, koji ima duboko ukorenjeno značenje u srpskoj kulturi i tradiciji. Ovaj dan je poznat po brojnim historijskim i kulturnim događajima, ali jedan od najznačajnijih aspekata Vidovdana jeste pesma „Vidovdan“, koja je postala simbol srpskog identiteta i patriotizma. Ova pesma izaziva snažne emocije i često može izazvati suze kod slušalaca, a iza nje se krije fascinantna priča.

Pesma „Vidovdan“ napisala je srpska pevačica Gordana Lazarević 1989. godine. Ubrzo nakon objavljivanja, pesma je postala kultna, ne samo na prostoru Kosova i Metohije, već i u svim drugim područjima gde žive Srbi. Njena popularnost je daleko nadmašila granice Srbije, i pesmu su prepevali i u drugim zemljama, uključujući Rusiju, Peru, Grčku i Rumuniju.

Autor pesme je kompozitor Milutin Popović Zahar, koji je pesmu napisao povodom proslave 600 godina od Kosovske bitke. Ova bitka, koja se odigrala 1389. godine, ima poseban značaj za srpsku istoriju i kulturu, a pesma koju je Zahar komponovao postala je svojevrsna oda ovom važnom događaju. On je jednom prilikom otkrio kako je nastala pesma „Vidovdan“ i šta se iza nje krije.

Pre nego što je započeo rad na pesmi, Zahar je dobio poziv od direktora PGP-a, koji mu je rekao da ga je zamolio sekretar Patrijaršije da napravi deset pesama o Kosovu uoči proslave ovog značajnog jubileja. Zahar je bio izabran da to uradi i kasnije je rekao da je to najbolje što je uradio u svom životu. U tom trenutku, osećao je neverovatnu inspiraciju.

Međutim, proces stvaranja pesme nije bio lak. Zahar je opisao kako je pola dana osećao strašnu groznicu, ne znajući ni kako se zove. U jednom trenutku, od besa je seo na pod i odjednom u ćošku prostorije ugledao lik patrijarha Pavla, koji tada još nije bio patrijarh. On je bio poznat kao „živi sveti“ i bio je starac koji je sam sebi pravio opanke. Iako ga Zahar lično nije poznavao, osećao je kao da mu je patrijarh poslao poruku kroz neku božansku silu. U tih pet minuta, Zahar je napisao i melodiju i sve strofe pesme, dok je u njemu vrilo mesecima.

Pesma „Vidovdan“ postala je ne samo simbol srpskog patriotizma, već i emotivni izraz kolektivnog sećanja i identiteta naroda. Njene reči odražavaju borbu, patnju i nadu srpskog naroda, a melodija se lako pamti i često je pevana na različitim okupljanjima, proslavama i komemoracijama. Mnogi ljudi su povezani sa ovim pesmom na ličnom nivou, jer ona budi sećanja na njihove pretke i istorijska zbivanja.

Vidovdan se takođe obeležava kroz različite rituale i običaje, koji su se razvijali tokom vekova. Pored pesme, ovaj praznik podseća Srbe na važnost očuvanja identiteta i tradicije. Vidovdan je dan kada se sećamo ne samo istorijskih događaja, već i vrednosti koje nas povezuju kao narod.

U današnje vreme, „Vidovdan“ i dalje ima značajnu ulogu u srpskoj kulturi, a svake godine se obeležava kroz različite manifestacije i događaje. Mnogi umetnici, pesnici i muzičari nastavljaju da inspirišu nova pokolenja, a pesma ostaje u srcima i mislima mnogih.

U zaključku, „Vidovdan“ je više od samo pesme; to je simbol otpora, hrabrosti i stogodišnje borbe srpskog naroda. Njena snaga leži u emocionalnom naboju i povezanosti s kolektivnim sećanjem, a svake godine, na ovaj poseban dan, ponovo se oživljava duh Vidovdana.