Predsednik Ustavnog suda Vladan Petrov je danas istakao važnost uspostavljanja dijaloga među pravosudnim institucijama, naglašavajući da je to ključno za dobrobit građana koji žele veću pravnu sigurnost i efikasniju zaštitu svojih prava. U obraćanju na stručnoj tribini „Doprinos jačanju kulture dijaloga – pravosudni zakoni“, koju su organizovali Društvo sudija Srbije i Udruženje tužilaca Srbije, Petrov je istakao da je dijalog između različitih nivoa vlasti i civilnog sektora potreban više nego ikada.

On je ukazao na to da je društvo zapalo u stanje krize, što je postalo očigledno posle masovnih ubistava u Beogradu i incidenta na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Takve situacije su, prema njegovim rečima, narušile poverenje među ljudima i institucijama. Petrov je naglasio da se nove izmene pravosudnih zakona ne mogu donositi u atmosferi međusobnog optuživanja i bez visokog nivoa transparentnosti.

„Dijalog za pravosuđe nije dijalog zbog pravosuđa, već zbog građana. To nije politička izjava, već najviši cilj, bitniji od pojedinačnih interesa,“ poručio je Petrov. On je pozvao prisutne da se fokusiraju na usaglašavanje sa Ustavom, zakonima i standardima Evropske unije, umesto na političke interese. U tom smislu, Petrov je naglasio da bi uspostavljanje dijaloga moglo poboljšati odnose između državnih vlasti, društva i građana, a pre svega omogućiti efikasniju zaštitu prava.

On je podsetio da su Ustavnom sudu podneta dva predloga za ocenu ustavnosti izmena zakona, jedan od strane narodnih poslanika, a drugi od Javnog tužilaštva za organizovani kriminal. Petrov je izrazio spremnost da se ti predlozi razmatraju brže nego uobičajeno, naglašavajući da će Ustavni sud možda prvotno organizovati pripremnu sednicu o tom predmetu, a zatim i javnu raspravu.

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić najavila je slanje delegacije Venecijanske komisije u Beograd radi razgovora o izmenama pravosudnih zakona. Ona je podsetila da je zatražila hitno mišljenje od komisije, koja je to prihvatila i najavila hitni postupak.

Na tribini je istaknuto da je materijalni položaj zaposlenih u pravosudnim institucijama loš, što je, kako je naglasila predsednica Društva sudija Srbije Snežana Bjelogrlić, direktno povezano sa zakonodavnom vlasti. Bjelogrlić je ocenjivala da usvajanje aktuelnih zakona ne ide u korist pravosuđu Srbije i da je cilj tribine formulisanje zahteva o ovim zakonima i dostavljanje istih Vladi i Skupštini Srbije.

Ona je najavila organizaciju dodatnih tematskih debata sa sudijama, tužiocima, medijima, studentima i profesorima, kako bi se razgovaralo o ovom važnom pitanju. Predsednik Upravnog odbora Društva sudija Srbije i sudija Apelacionog suda Nada Đorđević izrazila je zabrinutost zbog načina donošenja zakona, koji je bio hitan i bez adekvatnog obrazloženja.

U vezi sa izmenama zakona koje se odnose na sudije, Đorđević je kritikovala nedostatak analize koja bi bila neophodna za formiranje novih sudova. Predsednica Predsedništva Udruženja tužilaca Srbija Lidija Komlen Nikolić iznela je primedbe na usvojene zakone koji se odnose na tužioce, posebno u vezi sa oduzimanjem odlučivanja Visokom savetu tužilaštva o prigovorima javnih tužilaca.

Potpredsednik Visokog saveta sudstva Nikola Bodiroga ponovio je da bi osnivanje novog suda trebalo da bude praćeno analizama o preopterećenosti sudova. Predsednik Visokog saveta tužilaštva Branko Stamenković, koji nije mogao da prisustvuje, poslao je dopis u kojem je naveo da je rasprava o izmenama zakona trebalo da se održi pre donošenja i primene tih izmena.

Na tribini su prisustvovali i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti građana Milan Antonijević, kao i mnoge sudije, tužioci i pravnici. Izmene pravosudnih zakona stupile su na snagu 7. februara, a predložio ih je predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Uglješa Mrdić.