Ruska Federalna služba bezbednosti (FSB) i Istražni komitet objavili su da su uhapšena dvojica tinejdžera, rođeni 2008. i 2011. godine, zbog sumnje da su planirali da zapale zgradu Ministarstva odbrane u gradu Višnji Voloček, u Tverskoj oblasti. Kako se navodi, njihova akcija je bila naređena od strane ukrajinskih specijalnih službi.
Prema informacijama koje je prenela agencija Interfaks, tinejdžeri su identifikovani kao pristalice ideologije „masovnog ubistva i neonacizma“. Na osnovu instrukcija koje su primili od svojih ukrajinskih nadredjenih, planirali su napad na zgradu Ministarstva odbrane, a sve to uoči praznika 9. maja, koji se u Rusiji obeležava kao Dan pobede.
FSB je saopštio da su tokom hapšenja zaplenjene zapaljive naprave koje su tinejdžeri pripremali, kao i iz skrovišta koja su postavili na mestima gde su boravili. U pretragama njihovih telefona pronađena je prepiska sa nadredjenima, zakletva militantima ukrajinske terorističke organizacije koja je zabranjena u Rusiji, kao i video izveštaji koji sadrže dokaze o njihovim aktivnostima.
Ova operacija je deo šireg trenda prema kojem ukrajinske specijalne službe sve više koriste aplikacije poput Telegrama i Viber-a za organizovanje ilegalnih aktivnosti. FSB je upozorio na ovaj fenomen, naglašavajući da se komunikacija između operativaca i njihovih nadredjenih često odvija putem ovih platformi, što otežava identifikaciju i sprečavanje takvih akcija.
U međuvremenu, na aerodromima Domodedovo i Žukovski u Moskovskoj oblasti, uvedena su privremena ograničenja u dolasku i odlasku aviona. Rosavijacija je saopštila da su ova ograničenja na aerodromu Domodedovo stupila na snagu u 09:54 po moskovskom vremenu, a ista mera važi i za aerodrom Žukovski. Tokom noći i ujutru, ograničenja su već bila uvedena i na aerodromu Domodedovo, gde su trajala ukupno oko tri sata.
Ove mere dolaze u trenutku kada se situacija u Rusiji i Ukrajini dodatno komplikuje, a bezbednosne službe nastoje da odgovore na pretnje koje dolaze iz različitih pravaca. Tinejdžeri koji su uhapšeni, kao i njihovo delovanje, predstavljaju samo jedan deo šireg fenomena koji se može posmatrati u kontekstu trenutnih političkih tenzija.
Uprkos tome što su tinejdžeri uhapšeni, pitanje ostaje koliko su ovakve akcije moguće i koliko su slični planovi prisutni među mladima. Mnogi analitičari upozoravaju da bi ovakvi incidenti mogli postati sve učestaliji ukoliko se konfrontacija između Rusije i Ukrajine nastavi.
Druga strana priče jeste i uticaj ovakvih događaja na širu javnost. Mnogi se pitaju kakvu poruku šalje hapšenje mladih ljudi koji su, prema navodima vlasti, postali žrtve ekstremističkih ideologija. Pitanje je da li je reč o manipulaciji mladima ili su oni sami postali žrtve radikalizacije u društvu koje je pogođeno ratom i sukobima.
Ova situacija takođe ukazuje na potrebu za većim obrazovanjem i prevencijom kada su u pitanju ekstremističke ideologije, posebno među mladima. Dok se vlasti bore protiv pretnji, važno je ne zaboraviti na važnost socijalne stabilnosti i obrazovanja kao ključnih faktora u prevenciji radikalizacije.
U zaključku, hapšenje tinejdžera u Rusiji predstavlja ozbiljan alarm za društvo, ali i za vlasti koje se suočavaju sa sve većim izazovima u borbi protiv ekstremizma i terorizma. Ova situacija ukazuje na potrebu za sveobuhvatnim pristupom koji uključuje ne samo represivne mere, već i edukaciju i prevenciju.
