Opet su na snazi varnice između premijera Hrvatske Andreja Plenkovića i predsednika Zorana Milanovića. Ovaj put, sukob se odvija oko pitanja rotacije ambasadora. Plenković je na konferenciji za medije nakon sednice vlade izjavio da je blokada rotacije diplomatskih misija rezultat Milanovićevog delovanja, a ne vlade. On je optužio predsednika da ima proruski narativ, što je dodatno zakomplikovalo odnose između dve institucije.

Premijer je istakao da je vlada dala ozbiljan predlog s kandidatima za sva mesta, dok je odgovor sa Pantovčaka uključivao predloge za 22 ili 23 mesta. Sledeći korak, kako je naveo, biće razgovor ministra spoljnih poslova Gordana Grlića Radmana s Milanovićevim savetnicima, nakon čega će se odlučiti o konačnom predlogu. Plenković je naglasio da među vladinim predlozima nema nikoga starijeg od 66 godina, dok je u Milanovićevim predlozima bilo mnogo starijih kandidata.

U kontekstu trenutne situacije, Plenković je ponovio svoje stavove o Milanovićevim izjavama koje smatra proruskim, naglašavajući da vlada dosledno podržava međunarodno pravo i teritorijalni integritet Ukrajine. On je optužio Milanovića da mesecima dovodi u zabludu hrvatsku javnost tvrdnjama da Hrvatska šalje vojnike u Ukrajinu, što on vidi kao širenje straha među građanima.

Pored toga, Plenković se osvrnuo i na kontroverzije oko pesama Marka Perkovića Tompsona. On je negirao teze o porastu ustaštva u hrvatskom društvu, smatrajući ih promašenima i rezultatima „poražene levice“ koja traži razloge za svoje postojanje. Premijer je naglasio da policija prijavljuje sve koji zloupotrebljavaju pozdrave i simbole iz Domovinskog rata, ali je dodao da do sada nijedna pesma nije cenzurisana, niti će biti u budućnosti.

Osvrćući se na pesmu „Bojna Čavoglave“, Plenković je rekao da je to rodoljubiva pesma koja se izvodila tokom rata, naglašavajući da se izvodi već 35 godina i da je neće menjati. Pesma, koja počinje ustaškim pokličom „Za dom spremni“, i dalje izaziva kontroverze u društvu, ali Plenković smatra da je ona deo nacionalne istorije i da se ne može cenzurirati.

Ova situacija dodatno naglašava tenzije između izvršne i zakonodavne vlasti u Hrvatskoj, ali i unutar društva, koje se suočava sa pitanjima identiteta i istorijske percepcije. Plenković i Milanović i dalje vode političku borbu koja se čini sve intenzivnijom, a pitanje ambasadora je samo jedan od mnogih frontova na kojima se sukobljavaju njihovi interesi.

Na kraju, Plenković se osvrnuo na to kako se hrvatska javnost bori sa različitim narativima o nacionalnom identitetu i istorijskim događajima. U svetlu trenutnih događaja, jasno je da će odnosi između vlade i predsedništva ostati napeti, a pitanja kao što su rotacija ambasadora i nacionalni simboli i dalje će biti u centru pažnje hrvatske politike.