Na dan 9. septembar 1952. godine, Beograd je doživeo jednu od najtragičnijih rečnih katastrofa u svojoj istoriji. Tog sunčanog dana, u 13:07, brod „Niš“ je isplovio sa Savskog pristaništa na redovnoj putničkoj liniji ka Zemunu. Samo deset minuta kasnije, na Velikom ratnom ostrvu, olujni vetar orkanske jačine prevrnuo je brod, koji je potom potonuo 14 metara ispod površine. Ova tragedija zabeležila je smrt više od stotinu ljudi, dok je tridesetak putnika uspelo da preživi.

Kapacitet broda bio je 60 putnika, a istraživanja su pokazala da je na brodu bilo najmanje dva i po puta više putnika nego što je bilo dozvoljeno. U trenutku nesreće, kapetan Ferdinand Nobilo odlučio je da isplovi 23 minuta ranije od predviđenog rasporeda, verovatno u strahu da će usled predstojećeg nevremena opteretiti već prepun brod. Nažalost, taj potez se pokazao kobnim.

Kao dodatni uzrok nesreće, stručnjaci su ukazali na to da je parna mašina na brodu zamenjena novim dizel-motorom, što je značajno smanjilo stabilnost plovila. Iako su neki stručnjaci upozoravali na potrebu za dodatnim stabilizatorima, nadležni su ignorisali te preporuke. Samo pet minuta nakon isplovljavanja, brod je zahvatila oluja sa vetrom brzinom većom od 100 kilometara na sat, te se prevrnuo i potonuo za manje od tri minuta.

Pokušaji spašavanja su bili dramatični. Kapetan i mašinista su pokušavali da razbiju prozore i izvade putnike iz utrobe broda. Mnogi putnici su se utopili, dok su neki, uključujući devojku i mladića koji su se uhvatili za dasku, nažalost, preminuli. U trenucima panike, mnogi su izgubili život, dok su spasilački čamci stigli da pomognu nekoliko preživelih.

Nakon tragedije, masovne sahrane su se održale u Zemunu i Beogradu, gde je više od 10.000 ljudi prisustvovalo ispraćaju stradalih. Otvoreni kovčezi su bili izloženi pred kapelama, a zvona su odjekivala danima nakon nesreće. Iako su novine prenosile vest o ovoj tragediji, zanimljivo je da se nije našla na naslovnim stranama glavnih dnevnih listova, verovatno zbog obeležavanja 10. godišnjice Jugoslovenske ratne mornarice.

Ova katastrofa inspirisala je mnoge umetnike, a jedan od njih je i autor romana „Brodolom“, koji je doživeo devet izdanja i dokumentarnu adaptaciju. Tragedija broda „Niš“ ostaje urezana u kolektivno sećanje Beograđana, kao podsećanje na krhkost ljudskog života i posledice nepredvidivih okolnosti.