Senator Lindzi Grejam je u nedeljnom intervjuu izneo zabrinutost da bi američki vojnici mogli postati prisutni na tlu Venecuele kao rezultat nedavnih vojnih operacija koje je administracija Donalda Trampa sprovela u tom regionu. Grejam je istakao da će predsednik Tramp obavestiti zakonodavce o „potencijalnim budućim vojnim operacijama protiv Venecuele i Kolumbije“. Ove izjave dolaze usred rasta tenzija na Kapitol Hilu zbog nedavnih udara na navodne „narkoteroriste“ u Karibima i istočnom Pacifiku, u kojima je poginulo najmanje 43 ljudi, što je podstaklo spekulacije o mogućem pokušaju promene režima u Venecueli.

Prethodnih meseci, Tramp je naglasio svoju želju da vidi kolaps venecuelanske vlade, navodeći da bi takav scenario omogućio Sjedinjenim Američkim Državama pristup bogatstvu nafte u toj zemlji. Ove izjave su izazvale zabrinutost među analitičarima i zakonodavcima, koji se pitaju o pravnim i etičkim osnovama za vojnu intervenciju.

U dodatnoj eskalaciji, Trampova administracija je rasporedila USS Džerald R. Ford, najveći nosač aviona na svetu, u blizini Venecuele, što je dodatno pojačalo strahove od mogućih kopnenih operacija. Grejam je izjavio da smatra da je trenutak za delovanje protiv venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura „došao“, nazivajući kopnene udare „realnom mogućnošću“. On je takođe napomenuo da vojska ima pravo da „ubije ljude koji žele da otruju Ameriku“.

Međutim, neki republikanski zakonodavci su izrazili zabrinutost zbog Trampovih namera i traže veću transparentnost o vojnim operacijama. Senator Rend Pol iz Kentakija je naglasio da nije bio pozvan na nikakve brifinge u vezi sa ovim pitanjima i da smatra da bi potrebni dokazi trebalo da budu predstavljeni pre nego što se donesu odluke o vojnim akcijama. On je čak nazvao te akcije „vansudskim ubistvima“. Njegov kolega, senator Ruben Galjego, takođe je kritikovao vojne napade, nazivajući ih „nesankcionisanim ubistvom“.

Grejam je međutim branio vojne akcije, tvrdeći da se vojska pridržava „zakonitih naredbi“. On se nije složio sa Polovim stavom da predsednik ne bi trebao da deluje bez odobrenja Kongresa. U međuvremenu, Tramp je novinarima izjavio da neće tražiti formalnu objavu rata, ali je istakao da će „ubijati ljude koji unose drogu u našu zemlju“.

Kritičari ukazuju na to da je formalna deklaracija rata od Drugog svetskog rata izostala, i da je Kongres u velikoj meri izgubio svoje ovlašćenje u ovom domenu. Senator Mark Keli iz Arizone je naglasio da bi premeštanje borbene grupe nosača aviona na Karibe moglo biti usmereno na zastrašivanje, dodajući da započinjanje rata protiv Venecuele zbog sprovođenja zakona „nema nikakvog smisla“.

Trampova administracija se suočava sa sve većim pritiscima u vezi sa svojim vojnim angažmanima, a Pentagon do sada nije komentarisao Grejamovu prognozu o mogućim kopnenim operacijama u Venecueli. U ovom trenutku, situacija ostaje napeta, a mnogi se pitaju kakve će posledice imati američke vojne akcije na odnose sa Latinskom Amerikom i globalnu stabilnost.

Ove tenzije se događaju u kontekstu predstojećih izbora 2024. godine, gde Trampova administracija pokušava da očuva podršku svojim pristalicama dok se suočava sa kritikama i pozivima na veću transparentnost i odgovornost kada su u pitanju vojne intervencije. Sa svakim danom, pitanje vojnog angažovanja u Venecueli postaje sve ozbiljnije, a buduće odluke mogle bi imati dalekosežne posledice ne samo za SAD, već i za celu regiju.