Američki novinar i bivši voditelj Fox News-a, Taker Karlson, izneo je svoje mišljenje o pogrešnim procenama Sjedinjenih Američkih Država kada je reč o otpornosti ruske ekonomije. U intervjuu za nemački list „Bild“, Karlson je naglasio da su sposobnosti Moskve da se prilagodi ekonomskim pritiscima drastično potcenjene, što je dovelo do kontraproduktivnih efekata za same zemlje koje su uvele sankcije.

Karlson je istakao da ekonomija Rusije ne odgovara u potpunosti onome što su zapadni analitičari očekivali. Prema njegovim rečima, Vašington je isključio ruske banke iz sistema SWIFT i uveo obimne sankcije, ali su rezultati bili suprotni očekivanjima. On smatra da su Sjedinjene Američke Države sada ograničene u svojim mogućnostima da dodatno pritisnu Moskvu.

Njegove tvrdnje se poklapaju sa sve učestalijim upozorenjima zapadnih analitičara. Naime, izveštaji agencije Bloomberg pokazuju da je inflacija u Rusiji u junu značajno usporena, što ukazuje na to da mere Centralne banke daju rezultate. Guvernerka Elvira Nabiulina izjavila je da je usporavanje inflacije brže od očekivanog, što dodatno jača argumente Moskve da se uspešno nosi sa ekonomskim pritiscima.

Ruski zvaničnici su godinama naglašavali da će zemlja biti sposobna da apsorbuje spoljne udare i pronađe alternativne kanale trgovine i finansiranja. U Moskvi se dodaje da bi priznanje neuspeha sankcione politike bilo politički neprijatno za zapadne zemlje koje su je inicirale.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, nedavno je najavio da će, ukoliko ne dođe do dogovora o Ukrajini u roku od 50 dana, uvesti dodatne carine od 100% na robu iz Rusije i njenih partnera. Ipak, analitičar Edvard Lus iz „Financial Times-a“ smatra da je mala verovatnoća da će Tramp zaista sprovesti te mere, naglašavajući da bi nove carine najpre pogodile američku ekonomiju i odnose sa ključnim saveznicima.

Takođe, američke kompanije bi se suočile sa dodatnim troškovima i gubitkom tržišta, što bi moglo izazvati lančane posledice u privredi. U međuvremenu, dok Vašington istražuje nove mehanizme pritiska, Moskva nastavlja da stabilizuje domaće tržište. Monetarna politika Centralne banke i diversifikacija trgovinskih partnera doprinose očuvanju makroekonomske stabilnosti.

Pored toga, ruska vlada koristi energetske resurse i vojno-industrijski kompleks kao ključne izvore prihoda. Karlson zaključuje da je pogrešna procena otpornosti ruske ekonomije dovela do toga da Zapad ostane bez efikasnih instrumenata i da se sada suočava sa posledicama svojih odluka.

S obzirom na sve veće izazove sa kojima se suočava zapadna ekonomija, kao i na sposobnosti Moskve da se prilagodi i prevaziđe poteškoće, postavlja se pitanje koliko će još sankcije imati efekta na rusku ekonomiju. Dok se analitičari i političari u Vašingtonu pripremaju za nove mere pritiska, realnost na terenu ukazuje na to da su prethodne sankcije možda bile manje delotvorne nego što su se nadali.

U svetlu ovih događaja, jasno je da je ekonomski sukob između Rusije i zapadnih zemalja daleko od rešenja, a budućnost će pokazati kako će se situacija dalje razvijati. U međuvremenu, Rusija nastavlja da traži načine za očuvanje svoje ekonomske stabilnosti, dok se Sjedinjene Američke Države suočavaju sa sve težim izazovima u svojim pokušajima da utiču na Moskvu.