Španski univerzitet Navara je, uz finansijsku podršku Evropskog istraživačkog saveta, započeo jedno od najvećih kliničkih ispitivanja u istoriji sa ciljem da istraži dugoročne zdravstvene efekte umerenog konzumiranja vina. Ova studija, poznata kao UNATI, ima za cilj da prati 10.000 učesnika tokom četiri godine, a oni će biti nasumično raspoređeni u dve grupe. Jedna grupa će konzumirati po čašu vina dnevno uz obroke, dok će druga grupa potpuno apstinirati i koristiti alkoholne zamene bez alkohola.

Ispitivanje obuhvata odrasle osobe starosti između 50 i 75 godina i traje do 2028. godine. Dosadašnja posmatranja su sugerisala da umereno konzumiranje crvenog vina, u količini od pola do jedne čaše dnevno, može smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti, čak i za 50% u populaciji sa visokim rizikom. Ipak, naučna zajednica naglašava potrebu za rigoroznijom potvrdom ovih tvrdnji kroz ovakve trijažne metodologije.

Naučnici će u okviru studije pratiti učestalost raznih zdravstvenih problema, uključujući:

– svih uzroka smrtnosti
– kardiovaskularnih događaja (infarkt, moždani udar, zatajenje srca)
– invazivnih karcinoma
– šećerne bolesti tipa 2
– depresije, demencije, ciroze jetre
– ozbiljnih infekcija i hospitalizacija

Cilj istraživanja je da se utvrdi da li umereno pijenje vina može biti „barem jednako bezbedno“ kao potpuna apstinencija, što je trenutno standard u javnom zdravstvu. Ova studija predstavlja značajnu i dugo očekivanu naučnu inicijativu koja bi mogla da promeni globalne zdravstvene preporuke. Dok preporuke poput onih Svetske zdravstvene organizacije naglašavaju da ne postoji bezbedan nivo alkohola, novo istraživanje bi moglo da utvrdi da li je crveno vino, kao deo mediteranske ishrane, stvarno bezbedan saveznik srcu ili je reč o mitovima.

U ovom kontekstu, važno je napomenuti da je istraživanje usmereno na stariju populaciju koja je često izložena rizicima od bolesti i koja može imati koristi od dodatnih informacija o uticaju vina na zdravlje. Umerenost u konzumiranju alkohola se često ističe kao ključna komponenta zdravog načina života, ali konkretni dokazi koji bi potkrepili ovakve tvrdnje su često nedostajali.

Osim što će rezultati biti važni za razumijevanje zdravstvenih efekata vina, oni bi mogli imati i značajan uticaj na preporuke vezane za ishranu i zdravlje u celini. Naime, ako se pokaže da umereno konzumiranje crvenog vina može biti povezano sa smanjenim rizikom od određenih bolesti, to bi moglo promeniti način na koji se alkohol i njegova konzumacija posmatraju u društvu.

Prvi rezultati istraživanja očekuju se do 2028. godine, kada će naučna zajednica biti u mogućnosti da analizira podatke i donese zaključke koji bi mogli imati dalekosežne posledice na javno zdravlje i nutricionističke preporuke. U međuvremenu, važno je da se nastavi sa obrazovanjem javnosti o rizicima i koristima vezanim za konzumaciju alkohola, kao i o znacaju umerenosti.

U svetlu ovog istraživanja, postavlja se pitanje da li su dosadašnje preporuke o potpunoj apstinenciji od alkohola možda previše restriktivne, posebno za stariju populaciju koja bi mogla imati koristi od umerenog konzumiranja. U svakom slučaju, kliničko ispitivanje na univerzitetu Navara predstavlja korak ka boljem razumevanju kompleksnog odnosa između alkohola, ishrane i zdravlja.