Predsednica Skupštine tzv. Kosova, Aljbuljena Hadžiju, izjavila je da ne može sazvati sednicu za izbor novog predsednika dok ne budu podnete najmanje dve kandidature. Na vanrednoj konferenciji za medije, Hadžiju je naglasila da je do sada primila samo jedan predlog za kandidaturu. Prema ustavu, ona nije u mogućnosti da organizuje sednicu bez minimalno dva kandidata. Rok za podnošenje kandidatura ističe 5. marta, a Hadžiju je pozvala sve poslanike da se aktiviraju i predlože svoje kandidate.

Pokret Samoopredeljenje je već najavio da će za funkciju predsednika privremenih institucija predložiti ministra spoljnih poslova i dijaspore, Gljauka Konjufcu. Kako prenosi Koha, sednica Skupštine na kojoj bi trebalo da bude izabran novi predsednik zakazana je za večeras u 19 časova.

Samoopredeljenje je istaklo da su više puta pozivali opozicione stranke na razgovore o kandidatu za predsednika, ali dogovor nije postignut. U saopštenju na društvenim mrežama, pozvali su opoziciju da predloži svoje kandidate, smatrajući da bi novi izbori „u ovoj fazi“ bili nepotrebni. Mandat trenutne predsednice privremenih institucija, Vjose Osmani, ističe 4. aprila, a Ustav zahteva da Skupština izabere novog predsednika najkasnije 30 dana pre isteka mandata aktuelnog.

Da bi kandidat za predsednika bio validan, potrebno je da obezbedi najmanje 30 potpisa poslanika. Gljauk Konjufca, koji obavlja funkciju ministra spoljnih poslova, takođe je i glavni pregovarač u dijalogu sa Beogradom. Prema ustavu privremenih institucija, za izbor predsednika potrebno je obezbediti dvotrećinsku većinu u parlamentu koji ima 120 mesta. Ako nijedan kandidat ne dobije dvotrećinsku većinu u prva dva kruga glasanja, u trećem krugu će biti izabran onaj kandidat koji dobije prostu većinu, odnosno 61 glas, uz obavezni kvorum od dve trećine, što znači 80 poslanika.

U slučaju da ni u trećem krugu glasanja nijedan kandidat ne bude izabran, Skupština će biti raspuštena i biće raspisani novi izbori koji se moraju održati u roku od 45 dana. Vanredni izbori za Skupštinu u Prištini održani su 28. decembra, nakon što posle izbora u februaru prošle godine nije formirana vlada.

Samoopredeljenje, koje ima 57 poslaničkih mesta, u odnosu na opoziciju, koja se sastoji od Demokratske partije Kosova sa 22, Demokratskog saveza Kosova sa 15, i Alijanse za budućnost Kosova sa šest mandata, ima značajnu prednost u Skupštini. U trenutnim okolnostima, od ključne je važnosti da se postigne dogovor i obezbedi podrška potrebna za izbor novog predsednika, kako bi se izbegle daljnje političke tenzije i nemiri u institucijama.

U svetlu ovih dešavanja, politička scena na Kosovu ostaje napeta, a očigledno je da su predstojeći izbori ključni ne samo za stabilnost vlade, već i za dalji razvoj odnosa sa Beogradom. Očekuje se da će reakcije opozicije na predlog Samoopredeljenja biti od suštinskog značaja za tok i ishod večerašnje sednice. U ovom trenutku, sve oči su uprte u Skupštinu, gde će se odlučivati o budućnosti privremenih institucija i političkom kursu Kosova.