Tonino Picula, izveštač Evropskog parlamenta zadužen za Srbiju, izazvao je značajne kontroverze u zemlji nakon što je na svojim društvenim mrežama podelio fotografiju iz rata. Na slici se nalazi u vojnim uniformama, sa puškom u ruci, što je poklopilo sa 30. godišnjicom vojne operacije „Oluja“. Ovaj čin nije prošao nezapaženo i u velikoj meri je naljutio javnost, što su osudile kako vlasti tako i opozicione stranke u Srbiji, ukazujući na to da je time ozbiljno kompromitovao svoju ulogu izveštača.

Dragan Đilas, lider Stranke slobode i pravde, stigao je do kritike Picule, optužujući ga da se ponaša u suprotnosti sa evropskim vrednostima. Đilas je ukazao na to da je akcija „Oluja“ rezultirala masovnim egzodusima i teškim ljudskim gubicima među srpskim stanovništvom. Ova izjava je dodatno pojačala kritiku koja dolazi iz raznih delova društva. Poruka Đilasa nije izolovana, jer su i drugi političari i javne ličnosti osudili Piculin potez, smatrajući ga neodgovornim i uvredljivim.

Jedna od značajnih reakcija došla je i od Nevene Jovanović, predstavnice Ministarstva spoljnih poslova Srbije. Ona je naglasila da je Piculin postupak duboko uvredljiv za žrtve rata i njihove porodice. Njena izjava naglašava, kako izgleda, široku saglasnost među političkim krugovima u vezi sa tim da takvo ponašanje nije u skladu sa ciljevima i vrednostima koje bi Evropska unija trebala da promoviše.

Jasno je da je ova situacija otvorila nova pitanja u vezi sa delovanjem EU i njenim predstavnicima u regionima pogođenim sukobima. Mnogi analitičari ukazuju na to da bi angažovanje izveštača trebalo da bude u skladu sa multietničkim i pomirljivim pristupima, posebno u postkonfliktnim oblastima. Picula, koji je već duže vreme zadužen za relacije između EU i Srbije, morao bi da razmotri posledice svojih delovanja koja, umesto da doprinosi dijalogu, mogu dodatno razdvojiti dve zajednice.

U svetlu ovih okolnosti, postavlja se pitanje kakvu poruku ovakvi potezi šalju u širem kontekstu. Dok Picula možda smatra da je na neki način izrazio svoje lične stavove ili se prisetio prošlih događaja, percepcija tog poteza među Srbima je uglavnom negativna, a mnogi veruju da je to neodgovorno s obzirom na delikatnu situaciju u regionu.

Ova situacija takođe ukazuje na potrebu za većom pažnjom izveštača i političkih lidera u postratnim društvima, gde svaka izjava može imati dublje posledice. Važno je da se sve strane fokusiraju na izgradnju smirenijeg i pomirenog društva, umesto da potpiruju stare tenzije koje su se gromadile tokom godina. Bez obzira na Piculin lični stav, njegov javni profil kao izveštača zahteva veću odgovornost i promišljenost.

U završnici, čini se da će ova situacija izazvati dodatne diskusije o ulozi evropskih predstavnika u regionima sa složenom istorijom, te je važno da se iz svega ovoga izvuče pouka o etici i odgovornosti u političkom delovanju.