Poljoprivrednik Časlav Mitić iz sela Voljčinac protestuje ispred Opštine Žitorađa već treći dan, zahtevajući da Komisija za komasaciju sprovede nalog Upravnog suda. Mitić, koji čeka pravdu više od deset godina, ne može da koristi svoje zemljište. Upravni sud je pre dve godine naložio Opštini da donese novo rešenje o ukrupnjavanju zemljišta, dok iz opštine tvrde da nema oštećenih i da su ispunili nalog suda.

Na svakom protestu, Časlav Mitić stoji sa transparentom, izražavajući svoj bes zbog situacije u kojoj se našao. „Naloženo je da prvostepeni organ – Komisija za komasaciju donese novo rešenje. To je bilo 2024. godine“, kaže Mitić, naglašavajući koliko je frustrirajuće čekati na pravdu.

Njegova supruga Drenica Mitić dodaje: „Šta će nam pravosuđe ako se ovo ne rešava? Ako jedan opštinski činovnik ne mora da poštuje odluku Upravnog suda?“ Ova izjava oslikava očaj i bes koji osećaju Mitići zbog ignorisanja njihove situacije od strane lokalnih vlasti.

Prema izjavama iz Opštine Žitorađa, sud nije utvrdio da je doneto rešenje na štetu Časlava Mitića, već je naložio otklanjanje procesnih nedostataka. Opština tvrdi da je Komisija, postupajući po nalogu suda, razmatrala razloge koji su ukazivali na to da Mitić nije pretrpeo štetu u procesu komasacije. Mitići, međutim, tvrde suprotno – oduzeto im je oko 1,2 hektara zemljišta u postupku komasacije 2014. godine.

„Tu nemamo ni jednu od parcela, nemamo ni jedan kvadratni metar naše zemlje“, naglašava Mitić, dodajući da je po pravilima trebalo da dobiju zemljište koje se nalazi u blizini njihove najveće parcele, ali su umesto toga dobili najgore parče zemljišta koje nije za upotrebu.

Pored toga, Mitići tvrde da su u postupku komasacije bili onemogućeni da podnesu žalbu. „Na pozivima su napisali da smo i ja i supruga odbili poziv, to nije tačno. Supruga je bila u bolnici. Imamo dokaze za to“, ističe Mitić.

Od 2016. godine, Mitići su prinuđeni da zakupljuju tuđu zemlju, dok pravdu još čekaju. Drenica Mitić, koja je sama invalid, naglašava kako su oboje pritisnuti dodatnim teškoćama, uključujući gubitak posla. Ona je dobila otkaz, a takođe i još oko 2.000 ljudi u fabrici Leoni u obližnjem Malošištu. „Živimo od njegove penzije od oko 30.000 dinara“, kaže Drenica, izražavajući zabrinutost za svoju budućnost.

Mitići se osećaju bespomoćno i frustrirano, smatrajući da su svi njihovi pokušaji da dobiju podršku od drugih medija propali. „Zvao sam i RTS, i Informer, slao mejlove svima. Imamo papire, imamo sve“, kaže Časlav, naglašavajući da su jedino N1 mediji došli da izveštavaju o njihovoj situaciji.

Par iz Voljčinca je kategoričan: novo rešenje o kojem opština govori njima nije dostavljeno. Dok iz opštine beleže da je postupak obuhvatio gotovo 1.000 učesnika, sa samo 34 žalbe koje je Ministarstvo poljoprivrede odbilo, jedini koji su podneli tužbu Upravnom sudu su Časlav i Drenica Mitić.

U ovoj situaciji, Mitići se osećaju kao da su ostavljeni da se bore protiv sistema koji ih ignoriše. Njihova borba za pravdu traje već dugo, a oni se nadaju da će im konačno biti ispravljena nepravda koja im je naneta. U međuvremenu, nastavljaju da protestuju, tražeći pažnju i pravdu koju smatraju da zaslužuju.