Predstavljanjem ekonomskog paketa pomoći građanima, Srpska napredna stranka (SNS) zvanično je započela svoju predizbornu kampanju. Ovaj paket, prema mišljenju analitičara, dolazi u trenutku kada je rejting SNS-a poljuljan, a fokus je prvenstveno na penzionerima. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da će vrednost paketa pomoći iznositi više od 600 miliona evra, a obuhvatiće između tri i tri i po miliona građana Srbije.

Najznačajniji deo ovog paketa, oko 377,2 miliona evra, biće usmeren na jednokratne isplate penzionerima, poznate kao „13. penzija“, koja bi trebala da bude isplaćena do kraja septembra. Penzioneri sa najnižim primanjima, onima koji primaju do 31.092 dinara, dobiće jednokratnu pomoć od 35.000 dinara. Oko 459.000 penzionera je u ovoj kategoriji. Penzioneri sa primanjima između 31.092 i 56.851 dinara dobiće 27.500 dinara, dok će treća grupa, penzioneri sa primanjima iznad 56.851 dinara, dobiti 20.000 dinara.

Osim penzionera, pomoć će dobiti i korisnici socijalne pomoći, primaoci dečjeg dodatka i borci, dok će vojni veterani dobiti po 10.000 dinara. Takođe, Vučić je najavio i turističke vaučere za penzionere koji primaju do 80.000 dinara, kao i jeftinije lekove.

Predsednik Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije, Jovan Tamburić, smatra da je ovaj paket deo predizborne kampanje SNS-a. On naglašava da je njegova organizacija godinama tražila da se jednokratna pomoć raspodeljuje tako da penzioneri sa najnižim primanjima dobiju više, dok bi oni sa visokim penzijama, preko 100.000 dinara, trebali biti izuzeti iz ovakvih isplata.

Tamburić je ukazao na to da je novac koji će biti podeljen mogao biti iskorišćen na održiviji način, kao što bi bilo povećanje najniže penzije na 35.000 dinara. On kritizuje što se pomoć penzionerima obezbeđuje samo u predizbornim kampanjama, a ne kao deo sistemskih rešenja.

Miloš Grabundžija, predsednik Sindikata penzionera Srbije „Nezavisnost“, takođe smatra da je paket deo predizborne kampanje, ali ističe da je pomoć penzionerima potrebna zbog njihovog teškog materijalnog položaja. Grabundžija napominje da je nužno razviti dugoročne strategije umesto povremenih isplata, kako bi se obezbedila sigurnost penzionerima.

On izražava zabrinutost zbog mogućih zloupotreba u vezi sa jeftinijim lekovima, ističući da mnogi penzioneri nemaju dovoljno novca za lekove. Grabundžija smatra da bi bilo bolje da se jednokratna davanja uvrste u osnovicu za penziju, kako bi se povećanje obračunavalo na taj iznos.

U izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koji su potpisali visoki zvaničnici, naglašava se da neće biti jednokratnih davanja, što sugeriše da je odluka o ekonomskom paketu doneta bez dogovora sa MMF-om. Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić ocenjuje da će ovi rashodi dovesti do trajnog povećanja javnog duga, ali će takođe imati kratkoročne pozitivne efekte na privrednu aktivnost.

Arsić ukazuje da će planirani rashodi od 600 miliona evra predstavljati više od 0,6% bruto domaćeg proizvoda. Međutim, ako se ostali fiskalni parametri ne promene, to bi moglo dovesti do umerenog povećanja fiskalnog deficita. On smatra da će rashodi biti pokriveni zaduživanjem, imajući u vidu da država posluje sa deficitom.

U zaključku, ekonomski paket pomoći koji je najavljen može se posmatrati kao politički alat u predizbornoj strategiji SNS-a, ali istovremeno ukazuje na ozbiljne probleme sa kojima se penzioneri suočavaju. Iako je svaka pomoć dobrodošla, stručnjaci upozoravaju da je potrebno razviti dugoročne mere koje bi obezbedile bolji životni standard penzionerima, a ne oslanjati se na povremene isplate koje ne rešavaju suštinske probleme.