Ružica Sokić, jedna od najomiljenijih glumica jugoslovenskog pozorišta, ostavila je dubok trag u srpskoj kulturi preminuvši 19. decembra 2013. godine. Njena karijera bila je obeležena ne samo izvanrednim talentom, već i teškim životnim iskustvima koja su oblikovala njen karakter i umetnički izraz. Ružica je imala skladan brak sa Miroslavom Lukićem, ali nikada nije želela da postane majka. U jednom od svojih iskrenih ispovesti, otkrila je da je strahovala od trudnoće i majčinstva.

„Bojala sam se da zastanem, a i plašila sam se porođaja“, ispričala je Ružica u jednom intervjuu, otkrivajući tako svoje unutrašnje borbe i strahove. Njena životna priča nije bila jednostavna; već od malih nogu, suočila se sa teškim situacijama. Tokom Drugog svetskog rata, njen otac je bio osuđen na smrt nakon okupacije zemlje od strane Nemaca, ali je na kraju oslobođen i vratio se u Beograd, gde su mu oduzeta sva građanska prava.

Ružica je taj period detinjstva pamtila kao tragičan. Njena porodica je prolazila kroz teške trenutke, a ona je često govorila o agoniji kroz koju su prolazili. „U trosoban stan ubacili su nam porodicu nekog frizera“, ispričala je Ružica u intervjuu za Story 2006. godine. Ova situacija dodatno je otežavala život njenoj porodici, posebno njenom ocu, koji je bio prokažen zbog verbalnog delikta i često zatvaran. Ružica je čak bila saslušavana, ali je uspela da zadrži svoj pozitivan duh.

„Nikoga ne mrzim, pa ni te ljude koji su mi uništili život“, izjavila je Ružica, pokazujući time svoju snagu i otpornost. Njena sposobnost da se nosi sa teškim situacijama i dalje je bila inspiracija mnogima. Ružica Sokić je bila poznata po svojoj strastvenoj glumi i sposobnosti da unese emocije u svaki lik koji je igrala.

Nažalost, Ružica je preminula 2013. godine, a uzrok smrti bila je komplikacija koja je zahvatila njen mozak. Umrla je na odeljenju neurohirurgije Kliničkog centra Srbije. Njene poslednje reči suprugu Miroslavu Lukiću bile su: „Samo da me ne zaboraviš“. Ove reči su prenesene sa suzama u očima, ukazujući na duboku emotivnu vezu koju su delili.

Ružica Sokić je ostavila iza sebe bogatu umetničku ostavštinu koja će se pamtiti još dugo nakon njenog odlaska. Njene predstave su ostavile snažan uticaj na srpsko pozorište, a njena sposobnost da dočara emocije i ljudske sudbine čini je jednom od najposebnijih figura u jugoslovenskoj kulturi. Njena karijera obuhvatala je brojne pozorišne komade, filmove i televizijske serije, a njena interpretacija likova često je bila nagrađivana.

Osim svog umetničkog doprinosa, Ružica je postala simbol snage i otpornosti. Njena sposobnost da se nosi sa životnim izazovima i dalje inspiriše mnoge, a njena priča ostaje podsećanje na važnost umetnosti kao sredstva za prevazilaženje ličnih i društvenih tragedija.

U svetu koji se često suočava sa nasiljem i nepravdom, Ružica Sokić je bila svetionik nade i otpora. Njene reči i dela nastaviće da žive kroz generacije, podsećajući nas na to koliko je važno ostati veran sebi i svojim principima, čak i u najtežim trenucima. Ružica Sokić nije bila samo glumica; ona je bila simbol borbe za slobodu, ljudska prava i umetničku slobodu. U njenoj ostavštini, mnogi će pronaći inspiraciju za sopstveni život i umetnički izraz.