Nemačka i Francuska su se odlučile da ubrzaju aktivnosti na jačanju evra, unapređenju saradnje u vojnoj potrošnji i izgradnji lanaca snabdevanja za kritične sirovine. U svetlu sporog napretka Evropske unije u rešavanju ključnih izazova, ove dve zemlje zalažu se za uvođenje sistema „Evrope u dve brzine“. Ova inicijativa bi omogućila velikim evropskim ekonomijama da sprovode promene bez potrebe za postizanjem šireg konsenzusa među svim članicama unije.

U pismu upućenom ministrima finansija drugih vodećih ekonomija EU, nemački ministar finansija Lars Klingbajl je naglasio da „nastavak dosadašnjeg načina rada nije opcija“ ako Evropa želi da postane otpornija na nove geopolitičke izazove. Klingbajl je zajedno sa francuskim ministrom finansija Rolanom Leskirom organizovao video-konferenciju sa ministrima finansija Italije, Španije, Poljske i Holandije. Ova video-konferencija, zakazana za sredu popodne, ima za cilj da postavi ambicioznu i konkretnu agendu za jačanje suvereniteta, otpornosti i konkurentnosti Evrope.

Evropska unija, koja broji 27 članica, crpi svoju snagu na međunarodnoj sceni iz svoje veličine, s populacijom od oko 450 miliona ljudi. Međutim, postizanje saglasnosti unutar tako heterogene grupe često predstavlja veliki izazov. Ovaj problem postao je očigledan u trenutku kada je određeni broj lidera EU, poput mađarskog premijera Viktora Orbana, oklevao da zauzme čvrst stav protiv Rusije zbog rata u Ukrajini, kao i da obustavi uvoz ruskih fosilnih goriva.

Nedavno su lideri EU potpisali istorijski trgovinski sporazum sa zemljama Mercosura u Južnoj Americi, na kojem se radilo više od 25 godina. Ipak, neki poslanici Evropskog parlamenta su se protivili sporazumu i izglasali da se pošalje Evropskom sudu pravde na pravnu proveru, što bi moglo odložiti njegovu primenu za mesece, pa čak i godine. Zbog ovakvih situacija, vodeće evropske sile sve češće pribegavaju manjim grupama država kako bi donosile odlučnije poteze, što se naziva „minilateralizam“.

Francuska i Velika Britanija su predvodile koaliciju voljnih zemalja koje su se obavezale da će podržati bezbednost Ukrajine u slučaju prekida vatre. Iako bi koncept „Evrope u dve brzine“ mogao omogućiti vodećim članicama da lakše sprovode inicijative, on takođe nosi rizik od udaljavanja manjih država članica, kao i novijih članova iz Istočne Evrope, koji imaju manji uticaj unutar Unije.

U svom pismu ministrima finansija, Klingbajl je naveo četiri ključna prioriteta na kojima bi šest zemalja trebalo da radi: uspostavljanje unije štednje i investicija radi poboljšanja uslova finansiranja za preduzeća; jačanje uloge evra kao međunarodne valute; bolja saradnja u oblasti vojne potrošnje; i obezbeđivanje otpornih lanaca snabdevanja za kritične sirovine.

Pored toga, Evropska unija se suočava sa sve većim pritiscima da samostalno jača svoje vojne kapacitete, posebno u svetlu poteza bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa, koji su ukazali na to da Sjedinjene Države više nisu pouzdan partner u oblasti trgovine i odbrane. Klingbajl je istakao da je sada trenutak za „Evropu u dve brzine“, naglašavajući da Nemačka, zajedno sa Francuskom i drugim partnerima, preuzima vodeću ulogu u jačanju Evrope i njenoj većoj nezavisnosti.

Ova inicijativa dolazi u trenutku kada Evropa oseća hitnost da unapredi svoje vojne kapacitete i oživi posustale ekonomije, što ponekad nailazi na prepreke unutar same Unije. Klingbajl, koji je takođe potkancelar i kopredsednik Socijaldemokratske partije Nemačke, naglasio je da kao šest najvećih ekonomija u Evropi, mogu biti pokretačka snaga za promene koje su potrebne kako bi se odgovorilo na izazove savremenog sveta.