Ruski državni regulator za komunikacije, Roskomnadzor, zapretio je danas potpunom blokadom aplikacije WhatsApp ukoliko se ta platforma ne uskladi sa zakonima Rusije. Ova pretnja dolazi usred sve većih tenzija između Moskve i stranih tehnoloških kompanija, posebno onih koje su u vlasništvu zapadnih firmi. Regulator je optužio WhatsApp, koji pripada kompaniji Meta, da ne ispunjava obaveze koje su deo ruskog zakonodavstva, a koje su osmišljene za sprečavanje kriminalnih aktivnosti.

U izjavi koju je prenela novinska agencija Interfaks, Roskomnadzor je naglasio da „ako usluga razmene poruka nastavi da ne ispunjava zahteve ruskog zakonodavstva, biće potpuno blokirana“. Ova pretnja samo je poslednji u nizu koraka koje je Rusija preduzela u vezi sa regulacijom stranih digitalnih platformi.

Još u avgustu ove godine, ruske vlasti su počele da ograničavaju određene funkcije WhatsApp-a i Telegrama, optužujući te platforme da odbijaju da dele potrebne informacije sa organima za sprovođenje zakona u slučajevima prevare i terorizma. Ove mere su naišle na negodovanje korisnika, ali i na međunarodnu osudu, s obzirom na to da se smatraju napadom na slobodu komunikacije.

Odgovor WhatsApp-a na ove optužbe bio je brz. Predstavnici kompanije su istakli da Moskva pokušava da blokira pristup milionskim korisnicima bezbednoj komunikaciji. U saopštenju su naglasili da bi takve mere imale negativan uticaj na svakodnevni život građana, kao i na slobodu izražavanja.

Pored toga, ruske vlasti promovišu alternativnu aplikaciju nazvanu MAX, koja je pod državnom kontrolom. Ova aplikacija je predstavljena kao domaći odgovor na strane platforme, međutim, kritičari ukazuju na to da bi MAX mogla da se koristi za praćenje korisnika, što je vlastima odbačeno kao lažna optužba.

U svetlu ove situacije, analitičari upozoravaju na rastući trend cenzure i kontrole interneta u Rusiji. Ove mere dolaze u vreme kada je vlada pojačala napore da osigura digitalnu suverenost, što se često koristi kao izgovor za suzbijanje stranih platformi i promovisanje domaćih alternativa.

Kritičari smatraju da bi eventualna blokada WhatsApp-a imala ozbiljne posledice po komunikaciju među građanima, posebno u kontekstu sve veće političke represije i ograničenja slobode izražavanja. U prethodnim mesecima, vlasti su već preduzele mere protiv drugih stranih servisa, a blokada WhatsApp-a bi mogla da bude deo šire strategije za kontrolu informacija i komunikacija unutar zemlje.

U međuvremenu, s obzirom na to da se situacija i dalje razvija, ostaje da se vidi kako će reagovati korisnici i da li će se WhatsApp uspeti uskladiti sa zahtevima ruskih vlasti. Neki analitičari sugerišu da bi kompanija mogla da pokuša da pregovara sa regulatorima, dok drugi veruju da je blokada neizbežna ukoliko se ne postigne dogovor.

Ova situacija predstavlja još jedan primer kako globalne tehnologije i nacionalne politike mogu da se sudaraju, stvarajući nesigurnost za korisnike i kompanije koje se bore za prilagođavanje lokalnim zakonima. U svetu gde je komunikacija sve više digitalizovana, ovakve mere mogu imati dugoročne posledice po način na koji ljudi komuniciraju i razmenjuju informacije.

U narednim danima i nedeljama, pažnja će biti usmerena na razvoj događaja i moguće odgovore kako od strane WhatsApp-a, tako i od strane ruskih vlasti. Ova situacija će sigurno imati dalekosežne posledice, ne samo za korisnike u Rusiji, već i za globalne trendove u vezi s privatnošću, slobodom izražavanja i regulacijom digitalnih platformi.