U Parizu je održan Drugi Nuklearni samit, koji su organizovali Francuska i Međunarodna agencija za atomsku energiju, a okupio je predstavnike više od 40 zemalja, uključujući Srbiju. Ovaj samit ima za cilj oživljavanje korišćenja nuklearne energije kao sigurnog i čistog izvora snabdevanja, kao i garant energetske nezavisnosti zemalja učesnica.

Francuska prednjači u Evropi po korišćenju nuklearne energije, s dvotrećinskim udelom ove energije u proizvodnji struje, a na svetskom nivou je druga. Predsednik Francuske, Emanuel Makron, naglasio je važnost razvoja nuklearnih elektrana kao stabilnog izvora čiste i jeftine električne energije, koja je neophodna za rastuće potrebe industrije veštačke inteligencije. Preko ovog samita, Makron je ukazao na geopolitički kontekst i povezanost nuklearne energije sa tekućim sukobima u Iranu i na Bliskom istoku, ističući potrebu za smanjenjem emisije ugljen-dioksida kroz proizvodnju nuklearne energije.

U svetu trenutno funkcioniše 450 nuklearnih elektrana, dok je u izgradnji još 70 novih reaktora, a 115 projekata je u fazi planiranja. Evropska unija nastoji da nadoknadi zaostatak u ovoj oblasti i pruža podršku razvoju nove modularne nuklearne tehnologije i zakonskim propisima. Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, naglasila je da je smanjenje udela nuklearne energije u Evropi bila strateška greška, jer je u 1990. godini trećina električne energije dolazila iz nuklearnih izvora, dok danas taj procenat iznosi samo oko 15 posto. Ona je istakla da konkurencija iz Sjedinjenih Američkih Država, Kanade i Kine brzo napreduje, te da Europa mora ostati u trci za razvojem nuklearne energije.

Direktor IAEA, Grosi, smatra da je važno uvesti standarde koji će ubrzati proces dobijanja dozvola za izgradnju nuklearnih elektrana, kako bi nuklearna energija postala stub inteligentnih i povezanih energetskih sistema. On ističe da bi energija trebalo da bude dostupna tamo gde je najpotrebnija.

Srbija, kao učesnica samita, najavljuje ulazak u razvoj nuklearnog programa. Ministarstvo energetike, predvođeno ministarkom Dubravkom Đedović Handanović, predstavilo je planove za razvoj nuklearnog programa do 2030-2035. godine, sa ciljem izgradnje prve nuklearne elektrane pre 2035. godine. Srbija planira da uloži oko 3 milijarde evra u razvoj ovog programa, a preliminarnu studiju o razvoju programa završila je u saradnji sa francuskim EDF-om. Ministarka je naglasila da će rezultati studije biti predstavljeni javnosti u skoroj budućnosti, s obzirom na to da je Francuska lider u korišćenju nuklearne energije u Evropi.

Ovaj samit je održan u godini kada se obeležava 15 godina od nuklearne katastrofe u Fukushimi i 40 godina od Černobilja. Makron je istakao da su od 2011. godine naučene važne lekcije, te su najstroži standardi i inspekcije ojačani, a tehnologija napredovala, što omogućava da se danas može reći da je nuklearna energija sigurna.

U svetlu globalnih izazova i potreba za čistim izvorima energije, ovaj samit predstavlja važan korak ka afirmaciji nuklearne energije kao održivog rešenja za energetske potrebe budućnosti. Srbiji se pruža prilika da postane deo ovog globalnog pokreta, što može imati značajan uticaj na energetsku nezavisnost i održivi razvoj zemlje. Samit je takođe podsetnik na važnost međunarodne saradnje u domenu nuklearne energetike, koja može doprineti globalnoj borbi protiv klimatskih promena i smanjenju emisije štetnih gasova.