Dok mnogi zimu doživljavaju kao vreme zatišja, u voćnjacima širom Srbije tada zapravo počinje jedan od najvažnijih poslova u godini – rezidba. Ova aktivnost je ključna za obezbeđivanje dobrog roda u narednoj sezoni, ali se suočava sa ozbiljnim problemom nedostatka radne snage. Iako se dnevnice rezača povećavaju svake godine, sve je teže pronaći dovoljno ljudi koji su spremni da obavljaju ovaj fizički zahtevan posao.

Rezidba se sprovodi pre svitanja, često u hladnim uslovima, kada mraz još uvek drži grančice voćaka. Stručnjaci poput profesora Zorana Keserovića sa Poljoprivrednog fakulteta naglašavaju značaj rezidbe za rodnost voća. Godina 2025. bila je niska u pogledu roda, ali se voćne sorte dobro pripremaju za rod 2026. godine. Profesor Keserović ističe da je rezidba stručni posao koji zahteva obučenu radnu snagu. Dnevnica rezača se kreće između 60 i 80 evra, a ponekad se penje i do 100 evra.

Jedan od predloga koji je Keserović izneo jeste organizacija kurseva za obuku rezača, gde bi polaznici dobijali sertifikate za rezidbu različitih voćnih vrsta. Neke vrste, poput jabuka i borovnica, zahtevaju posebnu pažnju i stručnost prilikom rezidbe. Učenje ove veštine zahteva vreme, a sve više se istražuju mogućnosti mehanizacije ovog procesa kako bi se olakšao rad.

Za obavljanje rezidbe, koriste se razni alati, uključujući makaze i testerice. Postoje makaze sa dugim drškama koje dosežu do 180 cm, kao i kratke verzije, a cene ovih alata dostižu i do 150 evra. U poslednje vreme, pneumatske makaze i testerice postaju sve popularnije, jer omogućavaju brži i efikasniji rad. Međutim, niske temperature i jaki mrazevi nisu pogodni za rezidbu, a vremenski uslovi često utiču na mogućnost ulaska u voćnjak.

Prema rečima profesora Keserovića, profesionalni rezači dolaze uglavnom sa juga Srbije, posebno iz Aleksandrovca i Kruševca. Ovi radnici dolaze u Vojvodinu u grupama od po 6 ili 8 ljudi i ostaju nekoliko meseci kako bi obavili sezonske poslove. Rezidba se obavlja tokom zime (januar-mart) i leta (jun-avgust), a radna mesta se često oglašavaju na društvenim mrežama, poljoprivrednim zadrugama ili direktno kod vlasnika voćnjaka i vinograda.

Iako je posao rezidbe često dobro plaćen, ima i svojih nedostataka. Fizički je zahtevan i zavisi od vremenskih uslova, što može otežati rad. Najbrži način da se nauči rezidba je raditi sa iskusnim rezačem tokom dve nedelje, jer svaka vrsta voća zahteva specifične tehnike rezidbe. Na primer, jabuke se najbolje režu u određenim regijama kao što su Subotica, Sombor i Čelarevo, dok koštićavo voće najbolje uspeva u Čačku, Arilju i Požegi.

Uprkos izazovima, rezidba ostaje ključni deo voćarske proizvodnje u Srbiji. Bez kvalitetne rezidbe, teško je očekivati dobar rod, a sa povećanjem potražnje za voćem na tržištu, obuka i zapošljavanje kvalifikovane radne snage postaju imperativ. Ulaganje u obuku i povećanje svesti o važnosti ovog posla može doprineti održivosti voćarstva u Srbiji, čime se osigurava budućnost ovog sektora.