Nova, sveobuhvatna studija otkrila je da najveća stabla amazonske prašume ne samo da se drže, već i napreduju – rastu, množe se i nastavljaju da igraju ključnu ulogu u ublažavanju uticaja klimatskih promena. Naučnici su otkrili da je došlo do povećanja broja velikih stabala od 3,3% po deceniji, nakon što su pratili promene na 188 netaknutih šumskih parcela širom Amazona tokom poslednjih 30 godina.

Pod vođstvom skoro 100 istraživača sa 60 univerziteta iz Brazila, Velike Britanije i drugih zemalja, nalazi su objavljeni u četvrtak u časopisu Nature Plants. Autori studije su rast pripisali povećanoj količini ugljen-dioksida u atmosferi, koja je rezultat sagorevanja gasa, nafte i uglja. Ovi podaci označavaju značajan pomak u razumevanju otpornosti šuma na klimatske promene, ali naučnici su upozorili da ova velika stabla ostaju ranjiva na sve učestalije suše, munje i požare, dok krčenje šuma i dalje predstavlja ozbiljnu pretnju.

„Postojalo je shvatanje da se od velikih stabala očekuje da budu ranjiva na klimatske promene. Ono što ovde vidimo je da zapravo izgleda da pokazuju dosta otpornosti“, izjavila je Adrijana Eskivel-Milbert, jedna od glavnih autorki studije, za NBC News. Iako su rezultati istraživanja ohrabrujući, naučnici naglašavaju da zaštita netaknutih šumskih područja ostaje od suštinskog značaja za stabilizaciju klime.

Amazon predstavlja jedan od najvažnijih ekosistema na planeti, skladište više ugljenika nego što proizvodi. Međutim, pritisak na prašumu, kroz krčenje i druge ljudske aktivnosti, mogao bi ubrzati klimatske promene i imati strašne posledice po lokalne zajednice, uključujući starosedelačke grupe koje zavise od nje. Iako je prirodni proces rasta stabala pozitivan, on ne može da nadoknadi ogromnu količinu ugljen-dioksida koju proizvode automobili, fabrike i elektrane širom sveta.

Studija je izvršena na uzorku koji uključuje različite regione Amazona, pružajući tako široku sliku o stanju šuma. Istraživači su koristili sofisticirane tehnologije, uključujući satelitske snimke i terenska istraživanja, kako bi došli do ovih saznanja. Ovi podaci su ključni za razumevanje dinamike ekosistema i njihovog odgovora na klimatske promene.

Naučnici su takođe istakli da je važno nastaviti sa istraživanjima kako bi se bolje razumele strategije očuvanja i upravljanja resursima. „Ova istraživanja su komplementarna našim naporima da se borimo protiv klimatskih promena i sačuvamo prirodne resurse“, rekao je jedan od istraživača. Očuvanje Amazona i zaštita njegovih ekosistema su od suštinskog značaja ne samo za region, već i za celu planetu.

Uprkos ovim pozitivnim saznanjima, izazovi ostaju veliki. Klimatske promene, koje uzrokuju ekstremne vremenske uslove, kao što su suše i požari, predstavljaju stalnu pretnju za stabilnost ovih šuma. Krčenje šuma, koje se često sprovodi nelegalno, dodatno pogoršava situaciju i može dovesti do nepovratnih posledica na biodiverzitet i klimatsku stabilnost.

U svetlu ovih nalaza, pozivi na akciju postaju sve glasniji. Stručnjaci naglašavaju potrebu za hitnim merama zaštite i očuvanja prirodnih staništa, kao i za promene u politikama koje se tiču upravljanja šumama. Pored toga, važno je uključiti lokalne zajednice u procese donošenja odluka, kako bi se osigurala održivost i efikasnost očuvanja prirodnih resursa.

U zaključku, iako je rast velikih stabala u Amazonu ohrabrujući znak otpornosti, važno je napomenuti da se pred nama nalaze ozbiljni izazovi. Nastavak istraživanja i podrška očuvanju ovih vitalnih ekosistema su ključni za borbu protiv klimatskih promena i očuvanje biodiverziteta.