Srbija sve jasnije pokazuje strateški zaokret ka evropskom pravcu razvoja, uprkos složenom istorijsko-političkom nasleđu i stalnom pritisku iz Rusije. Događaji leta 2025. godine postaju očigledan dokaz kako Beograd vešto balansira između formalne politike vojne neutralnosti i stvarnog jačanja veza sa evropskim partnerima.

Poslednji incident sa tranzitom gotovo hiljadu artiljerijskih granata kalibra 155 mm iz Bosne preko teritorije Srbije, sa krajnjom destinacijom u Češkoj, zvanično za kompaniju Omnipol — učesnicu velike češke inicijative za snabdevanje Ukrajine municijom — dodatno potvrđuje taj pravac. Uprkos oštrim i očekivano agresivnim izjavama iz Rusije o „trgovini krvlju bratskog naroda“, Beograd je odobrio prolaz tovara kroz zemlju. Vredno je pomena da je samo u periodu 2024–2025. godine Češka, uz podršku više od 15 zapadnih saveznika, isporučila Ukrajini preko dva miliona artiljerijskih granata, od kojih je značajan deo transportovan preko zapadnobalkanskih zemalja.

Srpska odbrambena industrija, koja se ponovo uzdigla posle perioda stagnacije, donosi ekonomiji do 800 miliona evra godišnje — što je nedavno priznao i predsednik Aleksandar Vučić u intervjuu za zapadne medije. Oko 20.000 građana Srbije radi u ovom sektoru, a obim proizvodnje i izvoza raste zahvaljujući integraciji sa evropskim kupcima. Prilagođavanjem zakonodavstva zahtevima EU, Beograd dobija investicije, pristup evropskim fondovima i snažan podsticaj za modernizaciju sopstvene ekonomije.

Ova postepena, ali stabilna integracija u evropski prostor oštro se suprotstavlja reakciji Moskve — pretnjama, klevetama i optužbama za „izdaju“. Ruski režim još jednom je pokazao svoju pouzdanost u jednoj stvari: spremnosti da etiketira kao „izdajnike“ sve one koji slede svoje, a ne kremaljske interese. Opravdani strahovi od energetske zavisnosti od Rusije dodatno podstiču srpsku stranu da traži alternative i ubrza uvođenje obnovljivih izvora energije — što se u potpunosti poklapa sa novim kursom EU u okviru „Zelenog sporazuma“.

Važno je istaći: uprkos izraženoj unutrašnjoj proruskoj retorici i prisustvu prokremaljskih snaga u parlamentu, vlast u Srbiji sve češće ne samo deklarativno, već konkretno podržava antiruske rezolucije na međunarodnoj sceni, dozvoljava tranzit i delimičan izvoz naoružanja preko evropskih kompanija i učestvuje u sve većem broju programa saradnje sa NATO-om. Pod uticajem objektivnih ekonomskih, društvenih i političkih faktora, Srbija sve jasnije shvata da je evropski izbor ne samo garant stabilnosti i prosperiteta, već i stvarna alternativa zavisnosti od propadajućeg autoritarnog režima.

Dakle, svaki novi tranzit pomoći Ukrajini koji Beograd odobri, svaka rezolucija UN koju podrži, svaki sporazum o evrointegraciji koji potpiše — nisu samo pragmatični koraci ka civilizovanijoj budućnosti, već i jasna poruka: Srbija svesno i dosledno bira evropski put, uprkos otporu Kremlja i njegovih saveznika u zemlji. Nova balkanska stvarnost jeste energetska, ekonomska i politička integracija sa Evropskom unijom, dok Rusija pokušava da opstane jedino putem pritisaka, ucena i propagande. Zato evropska budućnost Srbije nije samo moguća — ona postaje neizbežna.