Apelacioni sud u Kragujevcu je potvrdio prvostepenu presudu oslobađajući Gorana Gavrilovića, ujaka optuženog za devetostruko ubistvo Uroša Blažića, od optužbi za nedozvoljenu proizvodnju, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija. Njegov sin Boris Gavrilović (20) je, s druge strane, pravosnažno osuđen na kaznu zatvora od godinu i po dana za isto krivično delo. Ova odluka suda usledila je nakon što su žalbe tužilaštva i branioca Borisa Gavrilovića odbijene kao neosnovane, čime je potvrđena presuda Višeg suda.

Gavrilovići su rođaci Uroša i Radiše Blažića, koji su prethodno osuđeni na po 20 godina zatvora za svoja dela. Ova presuda izazvala je brojne reakcije u javnosti, s obzirom na težinu optužbi i okolnosti pod kojima su dela izvršena. Uroš Blažić je optužen za ubistvo devet osoba, a prema informacijama, nakon počinjenja zločina pobegao je u selo Vinjište, gde je uhvaćen. Prilikom hapšenja, policija je pronašla značajnu količinu oružja i eksplozivnih materija u domaćinstvu Gavrilovića.

U Beogradu je održan javni deo sednice Apelacionog suda gde su razmatrane žalbe na prvostepenu presudu koje su podneli branioci Blažića. Sud može potvrditi, preinačiti ili ukinuti presudu i naložiti novo suđenje. Zanimljivo je napomenuti da, s obzirom na to da je Blažić u trenutku izvršenja krivičnog dela bio mlađi od 21 godine, on ne može biti osuđen na maksimalnu kaznu doživotnog zatvora, što dodatno komplikuje situaciju.

Viši sud u Smederevu je prošle godine osudio Uroša Blažića na kazne za teška ubistva, nedozvoljenu proizvodnju i držanje oružja, kao i otmicu i neovlašćeno korišćenje vozila. Njegov otac, Radiša Blažić, takođe je osuđen na 20 godina zatvora. Nakon tragičnih događaja u Duboni i Malom Orašju, gde je Uroš Blažić izvršio ubistva i ranjavanja meštana, njegovo skrivanje u porodici Gavrilović dodatno je izazvalo sumnju i zabrinutost u lokalnoj zajednici.

Ova presuda i dalje ostaje u fokusu medija i javnosti, a mnogi se pitaju o pravdi i posledicama koje će proizaći iz ovog slučaja. U društvu gde je nasilje postalo sve prisutnije, ovakve odluke suda postavljaju pitanje o efikasnosti pravnog sistema i njegovoj sposobnosti da se izbori sa teškim krivičnim delima.

Kao rezultat ovih događaja, lokalne vlasti i nevladine organizacije pozivaju na jaču kontrolu oružja i bolju podršku žrtvama nasilja. Mnogi smatraju da je potrebno preispitati zakone i kazne koje se izriču za ovakve teške zločine, kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti. Ovaj slučaj će sigurno imati dugoročne posledice na pravnu praksu i percepciju pravde u Srbiji.