U srpskoj pravoslavnoj tradiciji, 8. avgusta se obeležava praznik posvećen Svetoj Petki Trnovoj, što uključuje i prenos njenih moštiju. Ovaj dan okuplja mnoge vernike, koji s poštovanjem i radošću slave svoju zaštitnicu. Svetiteljka, poznata i kao Paraskeva, rođena je u Rimskom Carstvu i isticala se kao hrabra propovednica hrišćanske vere usred teških progona. U njenoj biografiji zabeležena su mučenja kroz koja je prolazila zbog svoje predanosti veri, a prema tradiciji, za veliki deo svog života je bila posvećena slušanju Božije reči i pomaganju drugima.

Jedna od najznačajnijih priča vezanih za Svetu Petku jeste njeno čudo isceljenja cara Antonina Pija. Prema legendi, kardiološki problemi ovog cara su nestali nakon što je Svetica molila za njega. Ovaj događaj je bio prekretnica, jer je car, zahvaljujući njenom isceljujućem delovanju, prešao na hrišćanstvo i priznao snagu vere koju je svetička predstavljala. Ova povezanost između Svetice i cara se posebno naglašava u tradicijama i obredima pravoslavnog naroda, gde se je Sveti Nikola uvek poštuje kao zaštitnik carskih porodica.

Iako praznik Svete Petke nije crveni praznik, što znači da nije obavezan za post, on uživa posebno mesto među ženama. Mnoge od njih se pripremaju za ovaj dan kroz post i pridržavanje strogih običaja, verujući da će im to pomoći da očuvaju snagu, kako fizičku tako i duhovnu, potrebnu za svakodnevne životne izazove. Oblikovanje običaja i rituala oko ovog praznika je izuzetno važno, akcentuje se simbolika žene kao čuvara doma i porodice, a Sveta Petka se smatra uzorom hrabrosti i požrtvovanosti.

Praznik Svete Petke takođe označava završetak ciklusa letnjih ženskih praznika, koji su se kroz istoriju razvijali i oblikovali u skladu sa duhovnim i kulturološkim potrebama društva. U ovom svetlu, Sveti Petka simbolizuje duhovnu snagu, veru, kao i solidarnost među ženama, koje tokom godine prolaze kroz razne životne situacije, često se suočavajući sa teškoćama.

Veruje se da se na praznik Svete Petke okuplja mnogo žena koje dolaze da se mole za zdravlje i blagostanje članova svojih porodica i da traže utehu u svojoj vernosti. Ritualno prinošenje darova i molitva za sve potrebne, donosi osećaj zajednice i povezanosti među ženama. Takođe, ovaj praznik promovira ideju o jačanju duhovne veze među članovima porodice i prijateljima.

Svetinja je značajan deo srpske pravoslavne tradicije, i kroz vreme je zadržala svoj značaj i simboliku. Praznik se ne slavi samo kao sećanje na život Sveti Petke, već kao podsetnik na važne poruke hrabrosti, vere, ljubavi i solidarnosti. Čitava zajednica dolazi zajedno kako bi obeležila ovaj dan i slavila ne samo svog sveca, već i ideje koje ona predstavlja.