Predsednik Kirgistana, Sadir Žaparov, dao je nalog da se pristupi izradi nacrta zakona o vraćanju smrtne kazne za izvršioce najtežih krivičnih dela protiv dece i žena. Ova odluka usledila je nakon tragičnog ubistva sedamnaestogodišnje devojčice, što je izazvalo ogorčenje i proteste u javnosti, izveštava Rojters.

Telo devojčice pronađeno je 27. septembra, a osumnjičeni je priveden. Ovaj slučaj je dodatno podstakao diskusiju o bezbednosti žena i dece u zemlji. Prema globalnom Indeksu za žene, mir i bezbednost, Kirgistan je u poslednje dve godine rangiran kao najopasnija zemlja za žene u centralnoj Aziji.

Predloženi zakon bi ponovo uveo smrtnu kaznu za silovanje dece i za silovanje praćeno ubistvom žena. Prethodno, u Kirgistanu je bio na snazi moratorijum na izvršenje smrtne kazne koji je uveden 2007. godine, što znači da bi povratak ove kazne zahtevao značajne ustavne i zakonske promene.

U objavi na društvenoj mreži Fejsbuk, portparol predsednika Žaparova naglasio je da predsednik podržava zakon kao odgovor na ubistvo devojčice, ističući hitnu potrebu za jačanjem zakonskih mera protiv nasilja nad ženama i decom. Ovaj potez je deo šireg trenda u regionu, gde se sve više pažnje posvećuje pitanjima nasilja i zaštite ranjivih grupa.

Ipak, situacija žena u Kirgistanu nije ograničena samo na nasilje unutar zemlje. Pre samo 12 dana, policija u Zagrebu je saopštila da je uhapšen radnik obezbeđenja koji je osumnjičen za silovanje azilantkinje u prihvatnom centru Porin. Žrtva silovanja je državljanka Kirgistana, a ovo nije prvi put da se sličan incident dogodio u tom zagrebačkom prihvatnom centru za azil.

Televizija RTL izveštava da je protiv 62-godišnjeg hrvatskog državljanina otvorena krivična istraga zbog silovanja. Policijsko saopštenje naglašava da se istraga vodi zbog sumnje da je počinio krivično delo „silovanje na štetu državljanke trećih zemalja sa statusom tražiteljke međunarodne zaštite“ u Hrvatskoj.

Ovi događaji ukazuju na širi problem nasilja nad ženama koji je prisutan ne samo u Kirgistanu, već i u okolnim zemljama. Mnoge žene se suočavaju sa izazovima u potrazi za sigurnošću i pravdom, a aktuelne mere koje se donose, uključujući predlog za vraćanje smrtne kazne, odražavaju jasan poziv na akciju i potrebu za sistemskim promenama u pristupu zaštiti žena i dece.

S obzirom na sve veći broj slučajeva nasilja, mnogi se pitaju da li su predložene mere dovoljna reakcija na rastuću krizu bezbednosti ili bi trebalo razmotriti šire reforme u pravnom i socijalnom sistemu koje bi osigurale bolju zaštitu i prevenciju nasilja. Kritičari upozoravaju da se vraćanjem smrtne kazne ne rešava osnovni problem, već se mora raditi na edukaciji i promenama u svesti društva kako bi se dugoročno smanjila stopa nasilja.

Ova situacija otvara važnu diskusiju o pravima žena, bezbednosti i pravdi u regionu, kao i o ulozi vlada u zaštiti najranjivijih članova društva. Potrebno je nastaviti raditi na stvaranju sigurnijeg okruženja za sve, kako bi se sprečili slični tragični incidenti u budućnosti.