Nikšićko pozorište će 1. marta gostovati na Sceni „Raša Plaović“ Narodnog pozorišta u Beogradu, sa predstavom „Otac“, prema tekstu Florijana Zelera, u režiji Nataše Poplavske. Predstava počinje u 20.30, a u glavnoj ulozi se pojavljuje prvak Drame Narodnog pozorišta Vladan Gajović, koji igra naslovnog junaka, oca Andreja. Pored njega, u predstavi učestvuju Anja Drljević (Ana), Jovan Krivokapić (Neki čovek), Maja Stojanović (Neka žena), Nikola Vasiljević (Pjer) i Andrea Drašković (Laura).

Ova drama se bavi gubitkom identiteta, vremena i stvarnosti, kroz lik Andreja koji polako tone u demenciju. Rediteljka Nataša Poplavska ističe da je želela da publici približi unutrašnji svet junaka, gde se brišu granice između realnosti i mašte. Scena postaje prostor sećanja, straha i iluzija, kroz koji svi zajedno sa Andrejem prolaze kroz dezorijentaciju i nestabilnost. Ova intimna porodična drama postaje univerzalna priča o ljudskoj krhkosti i ljubavi.

U središtu predstave je odnos oca i ćerke, Andreja i Ane. Njihova bliskost se prepliće sa nesporazumima, bolom i osećajem nemoći. Ana, vođena ljubavlju i odgovornošću, nosi težak teret brige, krivice i iscrpljenosti. Kroz njen lik, predstava istražuje kako bolest jednog člana porodice testira sve, razarajući odnose i snagu, ali i otkrivajući dubine ljudske povezanosti.

Nataša Poplavska naglašava da je tema demencije danas veoma aktuelna, jer je to ne samo medicinski i društveni izazov, već i duboko lični problem koji se tiče mnogih, bilo kroz iskustva u porodici ili kroz šire razumevanje starosti i nemoći. Ova predstava ima potencijal da pokrene razgovore i empatiju među publikom. Rediteljka smatra da predstava prevazilazi lokalne okvire i komunicira sa publikom na univerzalnom planu.

Predstava „Otac“ je premijerno izvedena 3. oktobra prošle godine u Nikšićkom pozorištu i nastavlja da izaziva pažnju i interesovanje. Kroz emotivnu i snažnu priču, ona istražuje kompleksne odnose unutar porodice i kako bolest može uticati na svakog pojedinca, ali i na celokupnu dinamiku porodice.

U svakom trenutku, predstava poziva gledaoce da razmisle o sopstvenim iskustvima i emocijama, stvarajući duboku povezanost između izvođača i publike. Kroz likove i njihove unutrašnje borbe, predstava nudi uvid u to kako se nositi sa gubicima i izazovima u životu.

Nataša Poplavska je takođe zadužena za kostimografiju i izbor muzike, što dodatno doprinosi celokupnom doživljaju predstave. Ova višeslojna produkcija ne samo da zabavlja, već i edukuje, otvarajući vrata razgovoru o važnim temama koje se tiču svih nas.

S obzirom na to da se predstava bavi delikatnim pitanjima poput demencije i porodičnih odnosa, ona može imati dugotrajan uticaj na publiku. Veruje se da će „Otac“ ostati u sećanju gledalaca kao jedno od onih pozorišnih iskustava koja se dugo pamte. U svetu gde se često suočavamo sa problemima starenja i gubitka identiteta, ovakva vrsta umetnosti pruža ne samo zabavu, već i priliku za dublje razumevanje i empatiju prema onima koji se bore sa sličnim izazovima.

Kroz snažnu naraciju i emotivnu igru, „Otac“ se pozicionira kao značajno delo savremene dramaturgije, koje ne bi trebalo da propustite. Predstava će, bez sumnje, ostaviti snažan utisak na sve prisutne i podstaći ih na razmišljanje o važnosti međuljudskih odnosa i podrške u teškim vremenima.