Nova knjiga Šimona A. Đarmatija, pod nazivom „Majmunac: Kralj beogradskih apaša“, nedavno je predstavljena u kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi SKC. Ovo delo je nastavak uspešne knjige „Mračne tajne beogradskih vračara“, u kojoj autor ponovo istražuje prošlost Beograda, posebno u kontekstu kriminalnog miljea.

U prvim decenijama dvadesetog veka, Beograd je bio mesto gde su se organizovane bande, poznate kao apaši, raširile iz Pariza. Ove bande su se bavile raznim zločinima, poput pljački i obijanja, a jedan od najpoznatijih predstavnika ove grupe bio je Dragutin Dragi Mitrović, poznatiji kao Majmunac. Tokom trideset godina, Mitrović je uspevao da izbegne policiju i postane figura koja je zaintrigirala javnost.

Knjiga je u formi mozaika, gde se pojavljuje niz živopisnih likova, sa Majmuncom kao centralnom figurom. Urednica knjige, Dubravka Dragović Šehović, istakla je da Đarmati majstorski kombinuje dokumentarnu prozu sa narativom, oživljavajući likove koji su često zaboravljeni ili skrivani u istorijskim previranjima između ratova. Autor je kroz istraživanje arhiva pronašao razne članke o Majmuncu, koji je bio idol mladim kriminalcima, a njegovo ime je više od tri decenije bilo prisutno u štampi.

Đarmati je naglasio da su svi prikazani likovi i priče zasnovani na stvarnim podacima, te da nije sklon dodavanju fikcije. Majmunac je bio neobičan karakter, iz dobre porodice, sa talentom za zanate, a njegova krivična karijera protezala se ne samo u Beogradu, već i u drugim zemljama. Njegov nadimak potiče od njegove spretnosti u bežanju i preskakanju prepreka, što ga je učinilo poznatim među kriminalcima.

Pisac Đorđe Bajić, koji je takođe govorio o knjizi, istakao je da Đarmati vešto prepliće istinite priče i uzbudljive narative, bez romantičnih ili lažnih elemenata. Kako Bajić kaže, ova knjiga pruža jedinstven uvid u tamnu stranu društva, otkrivajući likove koji su bili marginalizovani u javnosti.

U knjizi, Đarmati opisuje kako je Majmunac pokušao da se promeni nakon što je bio u zatvoru, ali je postao obeležen za ceo život. Njegova sposobnost da piše pesme i emotivne poruke, posebno jednoj ženi koju je upoznao u zatvoru, dodatno osvetljava njegovu kompleksnu ličnost. Na kraju, Majmunac je doživeo razočaranje zbog promene generacija kriminalaca koji su ga prestali poštovati.

Knjiga „Majmunac: Kralj beogradskih apaša“ pruža fascinantan pogled na Beograd početkom 20. veka, kroz prizmu kriminalnog miljea i ličnosti koje su ga činile. Đarmati uspeva da oživi duh tog vremena, prikazujući kako su se vrednosti i pravila u kriminalu menjali. Autor takođe naglašava da, iako su ljudi i okolnosti drugačiji, suština kriminala ostaje slična. Kako je rekao, „zanat ko zanat, samo se promenilo oruđe“.

Na kraju, autor se osvrće na sudbinu Majmunca, koji je, uprkos svojim talentima i šarmu, završio u svetu koji nije mogao da prihvati njegov način života. Iako je bio poznata ličnost, došao je do tačke kada je postao suvišan u novom kriminalnom poretku, ostavljajući iza sebe legendu i pitanje kako je zapravo završio. Đarmati se nada da će čitaoci kroz ovu knjigu steći dublji uvid u složenost i dinamičnost beogradskog kriminalnog podzemlja.