Kapitalno delo Petera Handkea „Gubitak slike ili Planinom Sijera de Gredos“ predstavljeno je 12. juna u kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi SKC. Na promociji su govorili prevodilac Žarko Radaković, novinarka Radio Beograda Sara Arsenović i pisac i književni kritičar Marjan Čakarević. Njihova analiza otkriva zašto je ovaj roman, nazvan pikarskim, ključni deo Handkeovog opusa i književni manifest.

Glavna junakinja romana je moćna bankarka, figura koja izaziva divljenje i prezir. Ona angažuje pisca iz Manče da ispriča njenu životnu priču, a putovanje ka autoru postaje egzistencijalno putovanje kroz jezik, tišinu i prirodu. Ovaj proces predstavlja unutrašnje istraživanje kroz koje čitaoci prate razvoj junakinje na umetničkom nivou.

Žarko Radaković je istakao da je „Gubitak slike“ najmarkantnije delo koje je preveo. Knjiga je složena, sa dužim rečenicama i dubokim promišljanjima, što je izuzetno izazovno za prevod. Radaković se prisetio putovanja sa Handkeom u Sijeru de Gredos, gde su zajedno radili na prevođenju.

Marjan Čakarević smatra da ova knjiga predstavlja jedan od najsloženijih Handkeovih poduhvata, jer istražuje granice umetnosti i čitalačkog razumevanja. U središtu dela je sintagma „unutrašnji svet spoljašnjeg sveta unutrašnjeg sveta“, koja se bavi emocionalnim i psihološkim impulsima koji oblikuju naše delovanje u svetu.

Sara Arsenović je ukazala na neobičan izbor glavnog lika – bankarke na vrhuncu karijere. Čitalac se pita zašto bi neko napustio takav život, a kroz roman se otkriva da je njen motiv potraga za slikom. Ova potraga je povezana sa Prustom i fenomenom nehotimičnog sećanja, gde junakinja traga za vezama između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.

Roman se takođe može posmatrati kao tiha pobuna protiv trivijalizovanog sveta medija. Handke kritički pristupa načinu na koji mediji proizvode slike bez sadržaja. Radaković naglašava da Handke beleži svoja zapažanja iz stvarnog sveta, suprotstavljajući se površnosti medijskih narativa.

Junakinja kroz svoje putovanje nailazi na znakove neobjavljenog rata, što dovodi do pitanja da li ratovi ikad prestaju. Čakarević smatra da Handke istražuje kontinuum rata i kako on menja oblike.

U romanu se prepliću različiti slojevi, uključujući unutrašnji svet junakinje i autorove refleksije. Handke se pojavljuje kao lik koji posreduje između čitalaca i teksta, omogućavajući dublje razumevanje umetnosti i njenog uticaja na svet.

Na kraju, Čakarević ističe da Handke ovom knjigom odaje zahvalnost umetnosti koja ulepšava svet. Knjiga nas uči ljubavi prema stvarnosti kakva jeste, sa svim svojim kompleksnostima i haosom. Handke poziva čitaoce da prihvate svet onakav kakav jeste, naglašavajući važnost umetnosti kao sredstvo razumevanja i povezivanja sa svetom.