Knjiga „Luke“, autora Vladimira Pištala, predstavljena je u Biblioteci grada Beograda, što je izazvalo veliko interesovanje među ljubiteljima književnosti. Ova zbirka putopisnih priča obuhvata iskustva i refleksije autora tokom 40 godina, počevši od 1972. godine kada je prvi put posetio Lisabon, pa sve do savremenih putovanja.

Pištalo u svojoj knjizi vodi čitaoce na egzotična mesta poput Viktorijinih vodopada i vulkana Etna, uspevajući da spoji geografiju, istoriju i književnu refleksiju. Svaka priča iz knjige ističe unutrašnju transformaciju putnika, pozivajući čitaoce da pogledaju svet iz drugačije perspektive. Tokom promocije, autor je istakao da su putopisi rezultat višedecenijskog iskustva i dubokih uvida koje je stekao na svojim putovanjima.

Jedna od ključnih misli koje je Pištalo izneo jeste da je najlepše kada nova mesta deluju kao da su stvorena baš za vas. Putopis, prema njegovim rečima, uključuje i element slučajnosti, ali i unutrašnji uvid. Čitanje ovih priča omogućava čitaocima da svet sagledaju novim očima, čime se otvara mogućnost drugačijeg razumevanja i doživljavanja realnosti. Njegovo delo je prepoznato i nagrađeno nagradom „Ljubomir P. Nenadović“ za najbolju knjigu putopisne proze na srpskom jeziku.

U svom izlaganju, Pištalo je naglasio da su u tumačenju iskustava sa putovanja najvažnije „bedne istine“ o kojima je govorio Ivo Andrić, a ne svakodnevne trivijalnosti poput „cene girosa“ ili najbržeg puta do željene destinacije. On veruje da ljudske oči imaju sposobnost da otkriju ono što je drugačije i duboko, te da je otkrivanje i učenje ključno za razumevanje sveta. U srednjem veku, kako je rekao, verovalo se da je istinski uvid mešavina inteligencije i božije milosti.

Urednik izdavačke kuće „Agora“, Nenad Šaponja, pohvalio je Pištalovu knjigu, govoreći da ona nudi dublje i slojevitije putopise od onoga što se može primetiti na prvi pogled. Autorova sumnja i pažljivo posmatranje stvarnosti kristališu se u književno delo koje spaja geografiju, istoriju i ljudsku priču. Šaponja je istakao da knjiga nudi mnogo više od natprosečne proze, jer Pištalo kao autor poseduje izuzetne sposobnosti.

On je naglasio da književni putopisi moraju imati svoju svrhu, te da je potrebno razviti književni stil koji je „odnegovan“. Takođe, naglasio je važnost odlaska na zanimljiva mesta, što je Pištalo uspeo da ostvari kroz svoja putovanja. U tom smislu, knjiga „Luke“ predstavlja spoj ličnih iskustava, dubokih refleksija i književnih vrednosti, što je čini značajnim doprinosom savremenoj srpskoj književnosti.

Pištalo se u svom delu ne fokusira samo na geografske odrednice, već i na emotivne i duhovne aspekte putovanja. Njegove priče su prožete introspekcijom, a svaki opis mesta dolazi sa ličnim osećajem i razmišljanjima koja obogaćuju doživljaj. Knjiga „Luke“ tako postaje više od običnog putopisa; ona je poziv na istraživanje i razumevanje sveta oko nas, kroz prizmu autorovih iskustava i uvida.

U zaključku, promocija knjige „Luke“ je bila prilika da se predstavi ne samo autorovo delo, već i njegovo razumevanje putovanja kao umetnosti koja prevazilazi fizičko kretanje. Ovo delo nudi čitaocima mogućnost da se povežu sa svetom na dublji način, kroz priče koje inspirišu i otvaraju nove horizonte. Pištalo svojim rečima podstiče nas da putujemo ne samo fizički, već i unutrašnje, istražujući sopstvene granice i horizonte.