Premijera predstave „Kralj Ibi“, u režiji Staše Koprivice, zakazana je za 20. februar na Dan Beogradskog dramskog pozorišta. Ova predstava će se izvesti na Velikoj sceni s početkom u 19:30 časova, a reprize su planirane za 21, 22, 23, 24. i 26. februar. U martu će predstava biti odigrana još tri puta, 3, 4. i 5. marta.

„Kralj Ibi“ je zasnovan na kultnom komadu Alfreda Žarija, koji je jedan od najprovokativnijih i najuticajnijih tekstova svetske dramske literature. Ovaj komad više od jednog veka razotkriva mehanizme vlasti kroz grotesku, humor i otvorenu provokaciju. Nova postavka u Beogradskom dramskom pozorištu pristupa ovom tekstu kao komediji snažnog ritma i izraženog scenskog jezika, gde se farsa i brutalnost neprestano sudaraju bez pokušaja ublažavanja ili objašnjenja.

U glavnoj ulozi Ibija nastupa Andrija Milošević, dok ulogu Kraljice Ibi tumači Paulina Manov. Pored njih, u predstavi igraju i Aleksandar Jovanović, Milan Kolak, Bojana Stojković/Iva Ilinčić, Ivan Zablaćanski, Mina Nenadović, Rista Milutinović, Nikola Mijatović i Arsenije Arsić.

Predstava je koncipirana kao komedija koja namerno pomera granice dobrog ukusa i logike, oslanjajući se na preterivanje, karikaturu i otvoreni apsurd kao osnovne scenske principe. Autorski tim najavljuje „ludu“ i razigranu predstavu, u kojoj smeh nije beg od stvarnosti, već način da se ona sagleda bez zadrške.

Rediteljka Staša Koprivica, govoreći o svom čitanju „Kralja Ibija“ i savremenosti Žarijevog sveta, ističe da su svi oni koji za Ibija tvrde da je lopov i zločinac zapravo obični izdajnici. „Ibi je sunce, Ibi je cveće, Ibi je brašno što baka u kiflu meće. Kakva je privilegija živeti pod Ibijem!“

Koprivica dalje naglašava da je Žari, još krajem 19. veka, uspeo da objasni mehanizme totalitarne vladavine mnogo bolje od bilo kog teoretičara. On je izumeo tragičnu farsu kao žanr i predvideo haos u kojem živimo danas, istovremeno se sprdajući na račun svog profesora matematike. „Kakav kralj!“ kaže Koprivica, naglašavajući kako noćne more mogu biti vrlo uzbudljive, ali i smešne, dok se iz njih budimo istraumirani.

Ova predstava postavlja važna pitanja o prirodi moći, društvenim normama i moralnim granicama. U svetu koji se često čini apsurdnim, „Kralj Ibi“ poziva publiku da se suoči s tom apsurdnošću i da razmotri kako se društvo uvek iznova zaljubljuje u Zlo, samo zato što je često šareno i zabavno. „Pridružite nam se, zakoračite u Haos“, poziva rediteljka, naglašavajući da je ova predstava prilika za istraživanje dubokih i često nelagodnih istina o ljudskoj prirodi i društvu.

Zahvaljujući snažnom scenskom jeziku i ritmu, ova predstava se može smatrati ne samo zabavnom, već i duboko refleksivnom. Kroz humor i grotesku, „Kralj Ibi“ izaziva publiku da preispita svoje poglede na vlast, etiku i moralnost, dok se istovremeno zabavlja u procesu.

Kroz sve ove elemente, „Kralj Ibi“ se postavlja kao značajno umetničko delo koje može da pokrene važne diskusije i izazove predrasude, pružajući jedinstven uvid u ljudsku prirodu i društvene mehanizme. U svetlu savremenih dešavanja, ova predstava može biti shvaćena kao kritika i refleksija trenutnog stanja u društvu, pozivajući nas da se suočimo s realnošću koja nas okružuje.