Olivera Grastić Jelić, dugogodišnja glumica ansambla pozorišta „Boško Buha“, preminula je u 91. godini, što je potvrdilo ovo pozorište. Njena glumačka karijera obuhvatila je rad na scenama nekoliko značajnih pozorišta, uključujući Jugoslovensko dramsko pozorište, Atelje 212 i Narodno pozorište u Somboru.

Olivera je prvu ulogu u „Bošku Buhi“ odigrala 1959. godine u predstavi „Susret“. U tom pozorištu ostala je verna do svoje penzije. Njen talenat i posvećenost umetnosti obeležili su mnoge predstave, a posebno su se isticale njene uloge kao Beki Tačer u „Tomu Sojeru“, kao i u predstavama „Biberče“, „Carev slavuj“, „Kapetan Džon Piplfoks“ i „Ćorsokak“. Njene uloge su ostavile snažan utisak i na publiku i na kolege.

U jednom od svojih intervjua, Olivera je istakla kako su deca najbolja publika. Osećala je posebnu čast kada je čula da je vole, a njena ljubav prema pozorištu bila je očigledna. „Deca su najbolja publika, pa je stoga za mene čast kada čujem da me vole“, izjavila je. Njena sposobnost da se prilagodi različitim ulogama bila je ključna za njenu karijeru. „Čas sam princeza, čas obična devojčica“, rekla je, objašnjavajući kako joj prelazak iz glavne uloge u statističku poziciju omogućava da se odmori od teksta, ali istovremeno ostane u kontaktu sa publikom.

Olivera Grastić Jelić je bila ne samo talentovana glumica, već i osoba koja je duboko cenila svoj posao i odnos sa publikom. Njena filozofija o pozorištu i životu bila je inspirativna za mnoge. „Život je teatar, a publika u njemu jedini ispravan sudija za vrednost glumca“, istakla je, pokazujući koliko je bila svesna značaja publike u njenoj karijeri.

Prema izjavama kolega i prijatelja, Olivera je bila osoba širokog srca, koja je uvek bila spremna da pomogne mlađim glumcima i podeli svoje znanje i iskustvo. Njena strast prema pozorištu i njen doprinos umetnosti će ostati upamćeni i cenjeni.

Uloga u pozorištu nije bila samo posao za Oliveru; to je bila njena strast, način života i poziv. Njena posvećenost, upornost i ljubav prema glumi učinili su je izuzetnom osobom u svetu umetnosti. Tokom svoje karijere, Olivera je zadržala skromnost i poniznost, bez obzira na uspehe koje je postigla.

Osim svojih glumačkih veština, Olivera je bila poznata i po svom šarmu i duhovitosti. Njene priče sa pozornice često su bile obeležene humorom i toplinom, što je dodatno privuklo publiku. U njenim nastupima, bilo je lako uočiti njenu strast prema pozorištu i njen nepresušni entuzijazam.

Na kraju, Olivera Grastić Jelić će ostati upamćena kao jedna od najvažnijih figura u srpskom pozorištu. Njena ostavština živi kroz njene uloge i sećanje koje će ostati sa svima koji su imali priliku da je vide na sceni. Njena predanost umetnosti i ljubav prema pozorištu inspirišu nove generacije glumaca i ljubitelja pozorišta da nastave da teže ka vrhunskim ostvarenjima. Uvek će biti u sećanju kao glumica koja je ostavila neizbrisiv trag u srcima publike.