Goran Sukno, proslavljeni vaterpolista i olimpijski šampion, preminuo je u Dubrovniku, nakon duge i teške bolesti, u 67. godini života. Njegova smrt ostavila je dubok trag u svetu sporta, a posebno u vaterpolu, gde je ostavio neizbrisiv pečat kao jedan od najboljih igrača svih vremena.

Sukno je rođen 20. aprila 1956. godine u Splitu, gde je počeo svoju sportsku karijeru. Njegovi talenti brzo su uočeni, i ubrzo se pridružio splitskom Hajduku, gde je započeo svoju vaterpolo avanturu. Njegova strast prema vodi i izvanredne veštine na terenu dovele su ga do reprezentacije Jugoslavije, sa kojom je postao jedan od najuspešnijih igrača tog vremena.

Tokom svoje karijere, Sukno je osvojio brojne medalje na svetskim i evropskim prvenstvima, kao i na Olimpijadi. Njegova najznačajnija dostignuća uključuju zlato na Olimpijadi u Los Anđelesu 1984. godine, kao i zlato na Svetskom prvenstvu u Madridu 1986. godine. On je bio ključna figura u timu koji je postavio temelje za uspehe jugoslovenskog vaterpola.

Osim svojih sportskih uspeha, Sukno je bio poznat i po svom karakteru. Njegova skromnost, timski duh i posvećenost sportu inspirisali su mnoge mlade sportiste. Tokom svoje karijere, često je isticao važnost timskog rada i zajedništva, naglašavajući da su uspehi rezultat zajedničkog truda, a ne individualnih veština.

Nakon završetka aktivne karijere, Sukno je nastavio da doprinosi sportu kao trener i mentor mladim vaterpolistima. Njegovo znanje i iskustvo bili su dragoceni resursi za mnoge generacije igrača, koji su imali priliku da uče od jednog od najboljih u svojoj oblasti.

Vaterpolo savez Hrvatske izrazio je duboko žaljenje povodom njegove smrti, naglašavajući kako je Sukno bio simbol vaterpola u Hrvatskoj. Njegov doprinos razvoju ovog sporta prepoznat je ne samo u Hrvatskoj, već i širom sveta. „Goran je bio više od vaterpoliste; bio je legenda koja će zauvek ostati u sećanju svih nas“, izjavio je predsednik saveza.

Sukno je bio oženjen i imao je dvoje dece. Njegova porodica, prijatelji i brojne kolege iz sveta sporta odali su mu počast kroz emotivne poruke i sećanja na zajedničke trenutke. Mnogi su se setili njegovog osmeha, entuzijazma i strasti prema vaterpolu. Njegova smrt predstavlja veliki gubitak za sve koji su ga poznavali, ali i za ceo vaterpolo svet.

U poslednjim godinama, Sukno se suočavao sa zdravstvenim problemima, ali je i dalje ostao aktivan u vaterpolu, prateći razvoj sporta i bodreći mlade talente. Njegova borba sa bolešću bila je inspiracija za mnoge, a njegova hrabrost i odlučnost nikada nisu pala u zaborav.

Kako se vesti o njegovoj smrti šire, mnogi su odlučili da organizuju tribine i okupljanja u njegovu čast. Planiraju se i različite manifestacije koje će obeležiti njegov doprinos vaterpolu, a sve s ciljem da se očuva sećanje na ovog velikog sportistu i čoveka.

U svetu sporta, Goran Sukno će zauvek ostati simbol hrabrosti, posvećenosti i uspeha. Njegova ostavština živiće kroz sve one koji su imali privilegiju da ga poznaju, kao i kroz sve one koji će nastaviti da igraju vaterpolo i teže ka vrhunskim dostignućima. U njegovu čast, mnogi će nastaviti da rade na promociji vaterpola, a njegovo ime će zauvek ostati u srcima i mislima ljubitelja ovog sporta.