Akademik Miro Vuksanović, jedan od najistaknutijih književnika Srbije, preminuo je u Novom Sadu u 82. godini, saopštila je Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU). Njegov doprinos srpskoj kulturi je nemerljiv, ne samo kroz bogat književni opus, već i kroz plodonosni urednički rad i pokretanje značajnih izdanja. Vuksanović je značajno doprineo razvoju bibliotekarstva u Srbiji.

Rođen je 4. maja 1944. godine u Krnjoj Jeli. Osnovnu školu završio je u svom rodnom mestu, a Višu realnu gimnaziju u Nikšiću. Diplomirao je 1969. na Filološkom fakultetu u Beogradu, na Grupi za jugoslovensku i opštu književnost. Počeo je svoju karijeru kao profesor srpskog jezika i književnosti u Tehničkom školskom centru u Somboru, gde je radio od 1970. do 1975. godine. Tokom tog perioda, bio je i pomoćnik direktora. Nakon toga, obavljao je funkciju upravnika Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“ u Somboru od 1975. do 1988. godine, gde je uvećao fond biblioteke za sto hiljada knjiga i pokrenuo izdavačku delatnost.

Vuksanović je takođe uređivao časopis „Dometi“ od 1974. do 1988. godine, kao i izdavačku delatnost „Ravangrad“. Od 1988. do 2014. godine bio je upravnik Biblioteke Matice srpske, gde je pokrenuo i uređivao nekoliko serija knjiga, uključujući značajan višetomni katalog zbirke starih srpskih knjiga i legata.

Njegov rad u najstarijoj srpskoj biblioteci, koja je od nacionalnog značaja, uključivao je obnovu Godišnjaka Biblioteke, pokretanje edicije „Tragovi“ i drugih izdanja. Vuksanović je bio urednik petojezične „Bibliografije knjiga u Vojvodini“ i „Kataloga srpskih knjiga u Beču 18. veka“, kao i više od 150 kataloga izložbi.

Zbog svog rada u bibliotekarstvu, Vuksanović je primio brojne nagrade, uključujući republičke nagrade kao što su „Milorad Panić Surep“ i „Đuro Daničić“. Takođe je dobio i Oktobarsku nagradu Sombora 1986. godine. Pored toga, bio je član Upravnog odbora Matice srpske i potpredsednik od 2004. do 2008. godine.

Od 2008. godine, bio je glavni urednik Izdavačkog centra Matice srpske, gde je pokrenuo Antologijsku ediciju „Deset vekova srpske književnosti“, koja je nagrađena Specijalnom nagradom na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga 2014. godine. Vuksanović je svojim radom doprineo jasnijem definisanju korpusa srpske literature.

Njegova urednička aktivnost obuhvatala je i „Njegošev zbornik Matice srpske“, kao i brojne edicije SANU, uključujući „Pristupne besede srpskih akademika“. Bio je aktivan član više akademskih tela i upravnih odbora, uključujući i Upravni odbor Instituta za srpski jezik SANU.

Vuksanović je bio autor više od 150 leksikonskih priloga i redigovao je mnoge tekstove u okviru svoje uredničke nadležnosti. Njegova književna dela uključuju naslove kao što su „Kletva Peka Perkova“, „Semolj gora“, „Semolj zemlja“, „Semolj ljudi“, i „Otvsjudu“. Osvojio je mnoge nagrade za svoje književno stvaralaštvo, uključujući NIN-ovu nagradu, nagradu „Meša Selimović“, kao i Povelju za životno delo Udruženja književnika Srbije.

Vuksanovićev odlazak predstavlja veliki gubitak za srpsku književnost i kulturu. Njegov doprinos će ostati upamćen kroz njegov bogat opus i uticaj koji je imao na književnu scenu, bibliotekarstvo i kulturu u Srbiji. Srpska akademija nauka i umetnosti i šira javnost osećaće njegovu odsutnost, ali će njegovo nasleđe živeti kroz dela koja je ostavio iza sebe.