Penzioneri u Republici Srpskoj suočavaju se sa sve većim brojem prevara i manipulacija, a kako upozoravaju iz prijedorskog Udruženja za zaštitu potrošača DON, situacija je postala alarmantna. Ove prevarantske aktivnosti, koje se najčešće usmeravaju na starije građane, obuhvataju razne forme prevara, uključujući nepovoljne i skupe ugovore, kao i kredite koji često dovode do dugoročnog zaduživanja.

Prevaranti najčešće kontaktiraju penzionere putem telefona ili lično, nudeći im razne proizvode poput medicinskih pomagala, odeće i posteljine, uz poziv na besplatne večere ili prezentacije. Na tim okupljanjima dolazi do pritiska da se potpišu ugovori koje penzioneri često ne razumeju. Ovakva praksa raste godinama, a prevaranti se lažno predstavljaju kao predstavnici Fonda PIO ili zdravstvenih ustanova, kako bi zadobili poverenje starijih osoba.

Murisa Marić iz Udruženja DON ističe da su prevaranti nedavno počeli da se predstavljaju kao predstavnici različitih institucija, poput Zotovića i Mlječanice, sa ciljem da ubeđuju penzionere da im prodaju proizvode i usluge. Pored toga, dolazak kreditnih službenika na ovakve prezentacije dodatno komplikuje situaciju, jer penzioneri često dobijaju kredite u iznosu koji odgovara ceni proizvoda, čime se dodatno pogoršava njihov položaj.

Marićeva naglašava da je važno da penzioneri, ali i ostali građani, budu svesni svojih prava na jasne i tačne informacije. Apeluje na nadležne institucije da reaguju i pojačaju kontrole, kako bi zaštitili potrošače od neetičnih i agresivnih prodajnih praksi.

Sociolog Vladimir Vasić ocenjuje da u društvu ne postoji efikasan mehanizam kontrole i da se zakoni često ne sprovode, što omogućava pojedincima da se obogate na račun najranjivijih kategorija stanovništva. On ukazuje na to da visoki stepen kriminala i korupcije u društvu stvara okruženje u kojem se prevaranti osećaju slobodno da iskorišćavaju starije osobe.

Iz Udruženja za zaštitu potrošača apeliraju na građane da budu oprezni prilikom kupovine, posebno kada je reč o prodaji van prodavnica i kućnim prezentacijama. Čest problem je što neetični trgovci nakon prodaje postaju nedostupni i ne ostavljaju kontakt telefone, a povratak na prethodni stanje često ostavlja gorak osećaj prevare i posramljenosti zbog izgubljenog novca.

U ovom kontekstu, važno je da građani budu svesni opasnosti koje prevaranti predstavljaju i da se informišu o svojim pravima. Pored toga, nadležne institucije treba da preduzmu konkretne mere kako bi zaštitile najranjivije članove društva. Samo zajedničkim naporima može se stvoriti sigurnije okruženje za sve, a posebno za one koji su najviše ugroženi.

U borbi protiv prevara, ključno je podizanje svesti među penzionerima o mogućim rizicima prilikom kupovine i potpisivanja ugovora. Organizovanje edukativnih radionica, distribucija informativnih materijala i jačanje saradnje između institucija i nevladinih organizacija može doprineti smanjenju broja prevara. Penzioneri zaslužuju zaštitu i podršku kako bi se osećali sigurno u svojim zajednicama, a društvo kao celina treba da prepozna odgovornost u zaštiti svojih najstarijih članova.