Na Univerzitetu u Beogradu ove godine zabeležen je smanjen broj kandidata u prvom upisnom roku, sa ukupno 1.679 prijavljenih. Ovaj broj predstavlja opadanje u odnosu na prethodne godine, a stručnjaci smatraju da će se ovaj trend nastaviti s obzirom na sve manji broj srednjoškolaca koji završavaju svoje obrazovanje. Najveće interesovanje među budućim studentima i dalje ima Medicinski fakultet, kao i Fakultet organizacionih nauka i Ekonomski fakultet, dok se čini da su neka druga fakulteta suočena sa problemima privlačenja kandidata.

Dejan Filipović, prorektor Beogradskog univerziteta, ukazuje na moguće posledice ovog smanjenja broja prijavljenih studenata, posebno zbog kasnog objavljivanja kvota za upis. Ovaj faktor može značajno uticati na odluke budućih studenata prilikom odabira fakulteta. U najavi su rang liste koje će biti objavljene u narednim danima, a zvanični upisi planirani su za 7. avgust.

Još jedna zanimljiva činjenica vezana za ove prijemne ispite jeste da je Hemijski fakultet zabeležio samo 122 prijave za 185 dostupnih mesta. Ova nelagodna situacija ne dešava se samo na Hemijskom fakultetu, već je i na drugim fakultetima širom Srbije primetno smanjenje broja prijavljenih studenata, što izaziva zabrinutost među profesorima koji se nadaju da će uslovi za upis i buduće studije postati privlačniji.

Ova stagnacija može se interpretirati kao pokazatelj širih društvenih fenomena, uključujući demografske promene, koje možda ne privlače mlade ljude ka određenim akademskim oblastima ili profesijama. Osim toga, i ekonomski faktori, poput mogućnosti zaposlenja nakon diplomiranja, igraju ključnu ulogu u motivaciji budućih studenata. U svetlu ovih informacija, važno je da učesnici i institucije u visokom obrazovanju razmotre potencijalne promene i adaptiraju se kako bi privukli više kandidata u narednim godinama.

Zbog trenutne situacije, univerziteti bi mogli biti primorani da preispitaju svoje obrazovne programe i ponude, kako bi se prilagodili potrebama tržišta rada i interesovanjima studenata. U tom kontekstu, važna je i saradnja sa privredom koja može pomoći u definisanju važnosti određenih smerova studija i kako oni korespondiraju sa potrebama poslodavaca. Takođe, dodatni napori bi mogli uključivati promociju fakulteta u srednjim školama i kroz različite projekte na lokalnom nivou.

Ovaj problem nije izolovan samo za Beograd, već je opšti trend u Srbiji, što stvara izazov i za obrazovni sistem. Iskustva drugih država mogu poslužiti kao primer kako je moguće unaprediti situaciju u visokom obrazovanju. Ključ uspeha leži u razumevanju potreba novih generacija studenata i u realizaciji konkretnih koraka koji bi doprineli poboljšanju ovih statističkih podataka u budućnosti.