Suad Trbović, poznatiji kao Sulo iz Priboja, postao je simbol humanosti kada je odlučio da se, uprkos teškoj bolesti, odrekne transplantacije jetre u korist mlađeg pacijenta. Njegov gest je odjeknuo širom Srbije, pokazujući da srce ovog čoveka, i pored potpunog uništenja jetre, kuca za druge. Iako živi od socijalne pomoći, komšije i sugrađani ga nesebično pomažu, pokazujući da nije sam u ovoj teškoj borbi.

Dragoje Bojić, umirovljeni policijski inspektor, pokrenuo je humanitarnu akciju kako bi se skupio novac za Suada. Ova akcija je izazvala pozitivnu reakciju u zajednici i potvrdila da su Pribojci poznati po svojoj dobroti. Dragoje nije novajlija u humanitarnom radu; tokom svoje karijere pomogao je mnogima, koristeći deo svoje plate, dnevnica i nagrada za pomoć onima kojima je najpotrebnije.

Iako se suočava sa izazovima kao što je školovanje dva sina, Bojić je uvek bio spreman da pomogne drugima. „Nikada nisam imao previše novca, niti bih se znao ponašati da imam velike pare. Svaku moju novčanu nagradu ja sam poklanjao“, kaže Dragoje. Njegov najzadovoljniji trenutak bio je kada je uspeo da pomogne Marijani Žarković, učenici koja je bila u njegovoj sinovoj klasi, da se leči u Italiji.

Dragoje Bojić je tokom svoje karijere stekao mnoga priznanja, ali nagrade za njega nisu samo simboli uspeha, već odraz timskog rada i zajedništva sa kolegama iz Priboja, Prijepolja, Nove Varoši i Beograda. Smatra da je humanost osobina koja se stiče vaspitanjem i da je važno preneti te vrednosti na mlađe generacije. „Za sve što radim imam podršku od kolega i porodice, a nadam se da će i moja deca jednog dana krenuti mojim stopama,“ dodaje on.

Iako je dva puta povređen tokom službe, Dragoje nikada nije odustao od svojih načela. Njegova hrabrost i posvećenost su nagrađivani brojnim priznanjem, uključujući zlatnik sa likom Jakova Nenadovića, prvog ministra srpske policije. Svaka nagrada koja je imala novčani deo, odlazila je u humanitarne svrhe, što dodatno oslikava njegovu posvećenost pomaganju drugima.

U svetlu Suadovog herojskog čina i Dragojeve nesebične pomoći, ova priča o humanosti i solidarnosti u Priboju osvetljava koliko je važno imati empatiju u društvu. Ljudi poput Suada i Dragoja podsećaju nas da uvek postoji način da pomognemo drugima, bez obzira na naše lične teškoće. U ovim teškim vremenima, njihovi primeri su svetionici nade i inspiracije za sve nas.