Učimo jedni od drugih, razmenjujmo iskustva u primeni H₂, da bi implementacija bila uspešnija, brža i jeftinija, poručili su predstavnici partnera INTERREG projekta PRHyUS tokom trodnevne studijske posete Krakovu. Ovaj projekt je posvećen promociji korišćenja obnovljivog vodonika kao ključnog elementa za postizanje klimatske neutralnosti do 2050. godine. Učesnici iz više evropskih zemalja, uključujući Srbiju, Italiju, Nemačku, Poljsku, Francusku, Belgiju, Bosnu i Hercegovinu i Rumuniju, razmenili su ideje i najbolje prakse o primeni vodonika u različitim sektorima.

Na konferenciji, koja je održana u formi panelne diskusije, predstavljeni su prvi rezultati i ciljevi projekta. Poljski ekspert za vodonik, Pavel Brusilo, ukazao je na praktične primere uspešne upotrebe obnovljivog vodonika. On je istakao da nekoliko opština u Poljskoj koristi autobuse na zeleni vodonik, čime se smanjuje emisija štetnih gasova u javnom transportu. Takođe, naveo je primer male firme PROMET PLAST, koja je uz podršku EU fondova instalirala elektrolizer za proizvodnju vodonika i sada prodaje viškove.

Brusilo je naglasio da vodonik nije univerzalno rešenje, već alat koji omogućava dekarbonizaciju teško elektrifikovanih sektora. Cilj PRHyUS-a je da evropske ambicije prevede u regionalne koridore i konkretne projekte, sa namerom da do 2030. godine budu uspostavljeni ekonomski održivi vodonični ekosistemi.

Mihail Juga iz Regionalne razvojne agencije Centru iz Rumunije istakao je važnost projekta u privlačenju investicija za primenu obnovljivog vodonika u kompaniji Azomureš, najvećem rumunskom proizvođaču đubriva. On je takođe ukazao na izazove u korišćenju zelenog vodonika, kao što su visoki troškovi integracije nove opreme i nedostatak pravnog okvira.

Kamila Gusperti iz Fondacije „Eni Enrico Mattei“ naglasila je potrebu za ubrzanjem korišćenja obnovljivog vodonika, posebno u sektorima sa visokom potrošnjom energije. Prema njenim rečima, zeleni vodonik predstavlja odlično rešenje za sektore poput industrije i prevoza, gde je dekarbonizacija najteža. Projekat PRHyUS će sprovesti analize troškova i koristi kako bi procenio ekološke, društvene i ekonomske uticaje primene vodonika.

Tokom posete, predstavnici projekta obišli su Ribnik, poljski vodonični distrikt koji uspešno integriše lokalnu samoupravu, akademske institucije i kompanije u oblasti vodoničnih tehnologija. Ribnik se ponosi drugom po veličini stanicom za punjenje vodoničnih vozila u Evropi i planira da do kraja sledeće godine uvede više od 20 autobusa na vodonični pogon. Prednost vodoničnih autobusa je brzo punjenje, koje traje samo 15 do 20 minuta, u poređenju sa električnim vozilima, iako je cena vodonika oko 11 evra po kilogramu.

Takođe, Centar za obnovljive izvore energije na Šleskom tehnološkom univerzitetu i laboratorija za testiranje elektrolizera pokazuju kako obnovljivi vodonik može promeniti lokalne ekonomije i doprineti razvoju regionalne stručnosti.

Projekat PRHyUS ima budžet od 1,85 miliona evra i trajaće naredne četiri godine. Njegov cilj je doprinos energetskoj bezbednosti i smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva. Uzimajući u obzir sve prednosti i izazove korišćenja obnovljivog vodonika, jasno je da je ovo ključna tema za evropske zemlje na putu ka održivoj i zelenijoj budućnosti. Razmena iskustava i znanja može dodatno ubrzati proces implementacije i doprineti ostvarenju ambicioznih ciljeva u oblasti klimatske neutralnosti.