Vlada Crne Gore je nedavno istakla da je punopravno članstvo u Evropskoj uniji do 2028. godine njen najvažniji strateški prioritet i spoljnopolitički cilj. Ova ambicija dolazi u trenutku kada je proces pristupanja EU postao sve kompleksniji, a država se suočava sa brojnim izazovima u pogledu ispunjavanja kriterijuma koje Brisel postavlja za svoje članice.

U saopštenju Vlade se navodi da je, u skladu sa ovim ciljem, planirano zatvaranje svih pregovaračkih poglavlja do kraja 2026. godine, pri čemu se posebno ističe značaj poglavlja 23, koje se odnosi na pravosuđe i temeljna prava. Ovo poglavlje je jedno od najvažnijih u procesu pristupanja, jer se bavi pitanjima koja direktno utiču na vladavinu prava, ljudska prava i nezavisnost pravosuđa.

Kako bi se ubrzali pregovori, Vlada je naglasila da se intenzivno radi na ispunjavanju privremenih merila koja su postavljena u izveštaju o ispunjenosti (IBAR). Ovi izveštaji su ključni za dalji napredak, jer pokazuju koliko je država napredovala u sprovođenju reformi koje su neophodne za pristupanje EU. U ovom trenutku, Crna Gora se fokusira na završna merila za poglavlja 23 i 24, koja se odnose na pravosuđe i osnovna prava, kao i na pravdu, slobodu i bezbednost.

U poslednje vreme, Crna Gora je učinila značajne korake ka ispunjavanju ovih merila. Vlada je svesna da je za uspešno zatvaranje ovih poglavlja potrebno ostvariti konkretne rezultate, naročito u oblasti reforme pravosuđa. Ove reforme su od suštinskog značaja za jačanje institucija i obezbeđivanje poverenja građana u pravosudni sistem.

Iako su postavljeni ambiciozni ciljevi, izazovi su veliki. Proces pristupanja EU često je spor i zahteva puno strpljenja, a Crna Gora se suočava i sa unutrašnjim političkim previranjima koja mogu uticati na napredak. Različite političke stranke i grupacije imaju različite poglede na put ka EU, što može otežati donošenje jedinstvenih odluka potrebnih za sprovođenje reformi.

Pored toga, Crna Gora se suočava sa problemima kao što su korupcija, organizovani kriminal i nedostatak transparentnosti u radu institucija. Ove prepreke moraju biti prevaziđene kako bi država mogla da ispuni kriterijume koje EU postavlja. Očekuje se da će međunarodna zajednica, kao i EU, nastaviti da prate napredak Crne Gore u ovom procesu i pružaju potrebnu podršku.

Iz Vlade su poručili da je njihova posvećenost članstvu u EU čvrsta i da će nastaviti da rade na ispunjavanju svih obaveza koje dolaze s ovim procesom. Takođe, naglašavaju da su otvoreni za dijalog sa svim relevantnim akterima u društvu kako bi se obezbedila široka podrška za reforme koje su potrebne.

Crna Gora je takođe svesna da je članstvo u EU više od političke i ekonomske integracije. To je i prilika za unapređenje kvaliteta života građana, jačanje demokratije i obezbeđivanje stabilnosti u regionu. U tom smislu, pristupanje EU može doneti brojne koristi, uključujući poboljšanje infrastrukture, pristup fondovima EU i jačanje saradnje sa drugim državama članicama.

U zaključku, Crna Gora je na putu ka EU i, iako su pred njom brojni izazovi, Vlada je odlučna da postigne svoj cilj do 2028. godine. U tom procesu, ključno je da se svi akteri, kako unutar zemlje, tako i iz međunarodne zajednice, uključe u podršku ovom ambicioznom projektu. Samo zajedničkim naporima Crna Gora može da ostvari svoje evropske snove i obezbedi bolju budućnost za svoje građane.