U najvećem koordinisanom napadu dronovima od početka rata, Ukrajina je tokom proteklog vikenda izvela operaciju pod nazivom „Paukova mreža“, gađajući četiri vojne vazduhoplovne baze duboko na teritoriji Rusije. Predsednik Ukrajine, Volodimir Zelenski, izjavio je da je tokom napada pogođeno 41 ruski vojni avion, od kojih je polovina, kako je naveo, „nepovratno oštećena“. Međutim, američki obaveštajni izvori, koji su govorili pod uslovom anonimnosti, izneli su znatno konzervativniju procenu, navodeći da je oboreno ili ozbiljno oštećeno do 20 ruskih vojnih aviona, dok je uništeno oko deset.
Napad je, prema informacijama iz Kijeva, izveden uz upotrebu 117 dronova koji su ciljali baze u Murmanskoj, Irkutskoj, Ivanovskoj i Amurskoj oblasti. Snimci objavljeni na društvenim mrežama prikazuju trenutke kada dronovi pogađaju ruske strateške bombardere, kao i delove špijunskih aviona A-50, ključnih komponenti ruskog sistema nadzora. Ovaj napad je označen kao jedan od najsnažnijih udaraca koji je Ukrajina izvela na rusku teritoriju od početka sukoba.
Rusko Ministarstvo odbrane potvrdilo je da su aerodromi bili meta, ali je naglasilo da su napadi na većinu lokacija odbijeni. Ipak, priznali su da je došlo do zapaljenja aviona u Murmanskoj i Irkutskoj oblasti. U međuvremenu, ruski predsednik Vladimir Putin razgovarao je telefonom sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, naglašavajući da će Moskva morati da odgovori na ovu agresiju.
Trampov izaslanik za Ukrajinu, Kit Kelog, upozorio je na ozbiljan rizik od nuklearne eskalacije, navodeći da je Kijev pogodio deo ruske „nuklearne trijade“, sistema koji obuhvata oružje na kopnu, u vazduhu i na moru. Kelog je istakao da napad na deo nacionalnog sistema preživljavanja može povećati rizik od nuklearnog sukoba jer se ne može predvideti kako će druga strana reagovati.
Uprkos razlikama u brojkama između Kijeva i Vašingtona, američki zvaničnici su ocenili napad kao „zuzetno značajan“, upozoravajući da bi mogao da podstakne Rusiju da zauzme oštriji stav u tekućim pregovorima o okončanju trogodišnjeg rata. Napad je izazvao zabrinutost zbog mogućih posledica po regionalnu stabilnost i bezbednost.
Brojke o šteti na ruskoj strani ostaju neprecizne, a ni Kijev ni Vašington nisu pružili konkretne dokaze koji bi potvrdili tvrdnje o razmerama uništenja. Nezavisna potvrda informacija za sada nije moguća, što dodatno otežava razumevanje stvarne situacije na terenu.
Rat u Ukrajini tako ulazi u novu fazu, sa sve većim brojem napada unutar ruske teritorije i rastućim tenzijama koje bi mogle da prerastu u direktnu konfrontaciju svetskih sila. Ovaj razvoj događaja naglašava potrebu za hitnim diplomatskim rešenjima kako bi se izbegle dodatne eskalacije sukoba.
U svetlu ovih događaja, međunarodna zajednica pažljivo prati situaciju, a mnogi analitičari upozoravaju na mogućnost širenja sukoba i njegovih posledica po globalnu bezbednost. Očekuje se da će se u narednim danima održati sastanci na visokom nivou kako bi se razgovaralo o mogućim rešenjima za trenutnu krizu u Ukrajini i njenim implikacijama na međunarodne odnose.
S obzirom na sve veće vojne akcije i uzajamne pretnje, situacija ostaje napeta, a svet sa zebnjom očekuje sledeće korake Putinove administracije i reakciju Zapada na najnovije događaje.
